Profesionalni skeneri velikog formata

Pre nekog vremena prikazali smo na ovom mestu veoma jednostavno rešenje digitalizacije uz pomoć digitalnog fotoaparata, koje bi neko nazvao rešenjem "u kućnoj radinosti" ili uz pomoć "štapa i kanapa"). U svakom slučaju, malim sredstvima i osnovnim tehničkim rešenjima omogućeno je skeniranje velikih formata. Ovaj put predstavićemo nova dva video snimka, ali sada profesionalnih skenera. Iako je u principu suština ovih skenera veoma slična pomenutom rešenju sa digitalnim fotoaparatom na jednom nosaču (što je uradila u Srbiji i Biblioteka u Valjevu, domišljatim rešenjem nosača napravljenim od metalnog okvira školske klupe - genijalno!), razlika je u kvalitetu krajnjeg proizvoda, ergonomiji uređaja, njegovim brojnim dodatnim mogućnostima i brzini rada. I naravno ceni, koja uglavnom prevazilazi mogućnosti ustanova kulture kod nas. Za sada.

Svi video snimci prikazuju korišćenje ili rad sa skenerima kompanije Atiz i njihovim poznatim proizvodima BookDrive i BookSnap. U pitanju su tzv. overhead skeneri, sa digitalnom kamerom/kamerama visokog kvaliteta postavljenih iznad dokumenta koji se skenira/snima. Još jedna od karakteristika je tzv. "kolevka" V oblika, koja služi da ispravi stranice knjige. Inače se knjiga upravo postavlja u ležište V oblika, priteže kolevkom radi poravnjanja i kvalitetnijeg snimka stranica. Čitav proces traje nekoliko sekundi, što se može videti iz priloženih snimaka. Obratite pažnju na digitalne kamere na vrhu skenera, kao i na princip rada sa kolevkom u V obliku, koja omogućava pravilan i jasan snimak čitave skenirane stranice. Inače je ove skenere moguće nabaviti i u Srbiji, ali da ne bi smo nikoga reklamirali, ukucajte u lokalni internet pretraživač "Atiz"...

Atiz BookSnap

Za sam kraj ostaje još jedan proizvod kompanije Atiz, skener koji ima mogućnost samostalnog okretanja stranica knjige. Zaista atraktivna i naizgled veoma korisna mogućnost, ali moje lično mišljenje je da staru i retku knjigu ne bih stavio u taj skener, bez obzira šta proizvođač kaže. Jednostavno, smatram da kvalitet štampanog materijala u velikoj meri određuje nivo korišćenja ovakvog skenera. Videćete da je pravilno pozicioniranje knjige i postavljanje "vođica" pola posla, sve ostalo mašina sama radi.

Možete ostaviti komentar (0) 19.06.2008. 08:12

Jednostavno rešenje digitalizacije

Digitalizacija uz pomoć fotoaparata

Na YouTube sajtu postoji više video odlomaka koji prikazuju moguća rešenja za digitalizaciju knjiga i drugog materijala. Raznovrsni uređaji i primenjene tehnike se veoma razlikuju međusobno, kao i novčana sredstva koja je potrebno uložiti u opremu. Opredelio sam se da ovde prvo prikažem verovatno najjednostavnije, ali i najbriljantnije rešenje digitalizovanja uz pomoć digitalnog fotoaparata i računara. S obzirom da sličan metod koristi Gradska biblioteka u Čačku, mislim da će sledeći prilog biti interesantan svim ustanovama koje ne raspolažu desetinama hiljada evra za nabavku skenera velikih formata, a prikazani metod ne zahteva velika ulaganja, niti posebno obučene stručnjake.

Iako se u ovom video snimku naglašava rad sa određenim fotoaparatom, to može biti bilo koji kvalitetniji digitalac, sa velikom rezolucijom (brojem megapiksela) i dobrim optičkim zumom. Sve ostalo je solidno rešeno postolje za digitalizovani materijal, sa stalkom za pričvršćivanje fotoaparata, jedan računar sa softverom za povezivanje sa fotaparatom (dolaze sa samim aparatima) i rešili ste problem tehničkog dela posla. I da, kao što možete primetiti na samom snimku, jedna od osnova dobre fotografije je svetlost, tj. dovoljna količina iste.

Možete ostaviti komentar (0) 07.05.2008. 00:42

O digitalizaciji - 2. deo

Smernice digitalizacije

Smernice digitalizacije odnose se na međunarodna ili nacionalna uputstva i preporuke za organizovanje instuticionalizovanih projekata digitalizacije. Već je uobičajena praksa da svaki posao digitalizacije započne sa upoznavanjem preporuka, odnosno iskustava prethodnih projekata digitalizacije. Istovremeno, definisanje nacionalnih smernica za digitalizaciju podrazumeva saglasnost sa prihvaćenim međunarodnim principima, standardima i uputstvima. U zemljama Evropske Unije 2001. godine uspostavljena je digitalna mreža biblioteka MINERVA, koja, između ostalog, upućuje na veliki broj dokumenata koji se odnose i na digitalizaciju, a dostupni su u elektronskom obliku na internetu. Veoma iscrpan spisak onlajn izvora nalazi se na adresi http://www.minervaeurope.org/interoperability/digitisationguidelines.htm, uz napomenu da lista sadrži smernice za digitalizaciju tradicionalnog papirnog materijala koji se čuva u bibliotekama, arhivima ili muzejima. Isti sajt prikuplja i dobre primere digitalizacije u zemljama Evropske Unije.

IFLA je 2002. godine formulisala smernice za digitalizaciju koje se direktno odnose na digitalizovanje bibliotečke građe. Pomenuti dokument, pod nazivom "Smernice za projekte digitalizacije", nastao je zajedničkim snagama eksperata IFLE i Međunarodnog saveta arhiva (International Council on Archives, ICA), i podnet je UNESCO-u marta 2002. godine. To je jedno od najvažnijih uputstava za institucionalnu digitalizaciju u bibliotekama i arhivima, koje pokriva pitanja od ciljeva digitalizacije, do upravljanja projektima i finansijskim detaljima.

Nacionalne smernice za digitalizaciju

Opšte nacionalne smernice za digitalizaciju kulturne, naučne i istorijske baštine kod nas još uvek nisu zvanično objavljene. U Srbiji je 2002. godine stvoren Nacionalni centar za digitalizaciju (NCD), "kao mesto u kome će se okupiti naše vodeće ustanove koje se bave kulturom i naukama orijentisanim ka računarstvu i koje će zajedničkim snagama raditi na digitalizaciji nacionalne baštine i obezbediti dugoročno istrajavanje u sprovođenju odgovarajućih aktivnosti". Osnivači Centra su Arheološki institut SANU, Arhiv Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Matematički fakultet iz Beograda, Matematički institut SANU, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej iz Beograda i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Može se videti da su osnivači Centra uglavnom ustanove od nacionalnog značaja, što ohrabruje ako se posmatra dugoročna perspektiva takve institucije. Međutim, kako je rečeno na jednom skupu, NCD je praktično ostao na nivou projekta, tj. inicijative,, velikim delom zbog odnosa države i relevantnih ministarstava kulture i nauke prema digitalizaciji uopšte. Želja mnogobrojnih ustanova da regulativu za digitalizaciju dobijaju direktno iz Centra za sada ne može biti ispunjena i tako će ostati sve dok NCD ne bude dobio status stalne institucije, finansijski i organizaciono podržane od strane države ili osnivača. Do tada, aktivnosti NCD ostaju na nivou organizovanja konferencija i objavljivanja stručnih radova u časopisima.

U časopisu Glas biblioteke (14/2007) objavljen je rad prof. dr Aleksandre Vraneš "Digitalizacija zavičajnih fondova u narodnim bibliotekama", str. 5-26. Autorka u radu prvenstvo digitalizacije u javnim bibliotekama daje zavičajnim zbirkama i posebnim kolekcijama, "jer one i jesu temelj nacionalnog nasleđa" (str. 17). Iz tog rada prenećemo delove, koji se uslovno mogu smatrati kao neke najopštije smernice za digitalizovanje građe u ustanovama kulture:

"Pre početka postupka digitalizacije zavičajnih fondova, biblioteka, odnosno konzorcijum, treba da jasno, a u skladu sa preporukama Nacionalnog centra za digitalizaciju, odrede koje su njihove potrebe, razlozi i mogućnosti konverzije građe u digitalnu formu.... U zemlji poput naše, suočenoj sa ekonomskom neizvesnošću i slabostima, valja dobro ispitati potrebe lokalne i državne sredine kako se ne bi stihijski pristupilo formiranju virtuelne kolekcije. Takođe, valja pripremiti urednu tehničku dokumentaciju i zahteve za implementaciju odgovarajućeg hardvera i softvera kako bi se dobio odgovarajući kvalitet slike, zvuka, bibliografskog opisa, organizacije zapisa i oblika pretraživanja. Izuzetno je važno da se pomenuta virtuelna posebna kolekcija identifikuje i zaštiti i kao svojina biblioteke, a takođe i svaki njen činilac, čija samosvojnost i autentičnost, kao i autorska prava, u procesu digitalizacije ne smeju biti narušeni.

Svaka biblioteka koja poseduje zavičajni fond može da, u skladu sa opštim preporukama i standardima, uspostavi samostalnu mrežu nabavke publikacija, kataloške i klasifikacione obrade, promovisanja građa putem kataloga, izložbi, različitih javnih manifestacija. Ipak, ne treba pojedinačnim bibliotekama prepustiti odlučivanje o procesu digitalizacije zavičajnih zbirki, ne zato što za to nemaju znanja, potrebe i interesovanja, već zato što bi ovaj postupak trebalo tretirati kao projekat od nacionalnog značaja, za koji treba odrediti: snimanje trenutnog stanja, obim, sadržaj, kriterijume selekcije, materijalno angažovanje, opremu (računar, skener, digitalni fotoaparat) i program za digitalizaciju, format dokumenata, opis izvora informacija, poštovanje principa zaštite i autorskih prava, opredeljivanje za rad sa sopstvenim, ili sa strane angažovanim sredstvima i kadrovskim potencijalima, preciziranje plana rada, definisanje standarda u cilju interoperabilnosti i principa evaluacije.

Organizovanje digitalnih zavičajnih biblioteka u jedinstvenu mrežu podrazumeva:
- otvorenost za sve korisnike,
- vidljivost na mreži,
- zaštitu originalnih dokumenata,
- međusobno pretraživanje,
- prevazilaženje problema koji iz kriterijuma zavičajnosti proističu: geografske, istorijske, personalne, sadržajne odrednice jednog dela ili autora koji istovremeno biva prisvajan u više «zavičaja»,
- interaktivna komunikacija na mreži.

Nacionalne smernice za digitalizaciju zavičajnih zbirki zahtevaju:
- definisanje sadržaja digitalizacije,
- definisanje infrastrukture i tehničkih standarda,
- standardizovanje terminologije,
- definisanje principa organizacije digitalnih dokumenata i njihovih zapisa,
- definisanje standarda za indeksiranje digitalnih dokumenata,
- definisanje komunikacionih protokola za pristup podacima,
- definisanje standarda za čuvanje i zaštitu podataka ,
- definisanje metoda i modela pretraživanja podataka,
- definisanje standarda za korišćenje podataka,
- definisanje standarda za zaštitu autorskog prava, prava na privatnost." (str. 17-19)

Trenutno je u Srbiji daleko razvijenija praksa digitalizacije nego njeno teorijsko utemeljenje, na osnovu koga bi se pravilna praksa i sprovodila. Apsolutno je tačno da indivudalni rad svake ustanove u stvaranju digitalnih kolekcija ne može biti od nacionalnog značaja, ako govorimo s tog stanovišta. Pitanje koje se logično nameće jeste da li je bolje čekati nacionalne smernice za digitalizaciju pre početka rada ili započeti sopstvene programe digitalizacije, zasnovane na postojećim resursima i znanju. Možda vi imate odgovor?

Možete ostaviti komentar (0) 24.04.2008. 08:31

Alati za digitalne biblioteke

Na sajtu Digitalne biblioteke Britanske Kolumbije http://bcdlib.tc.ca/ nalazi se jedan od najvećih repozitorijuma elektronskih izvora koji se bave stvaranjem i organizacijom digitalnih kolekcija. Autori sajta na jednom mestu pohranili su mnogobrojne linkove ka adresama (odnosno "alatima" kako su ih oni definisali) koje se bave sledećim oblastima:

  1. Detaljna uputstva za rad sa digitalnim bibliotekama - http://bcdlib.tc.ca/tools-manuals.html
  2. Standardi - http://bcdlib.tc.ca/tools-standards.html
  3. Kursevi i obrazovni programi za digitalizaciju - http://bcdlib.tc.ca/tools-courses.html
  4. Digitalno (o)čuvanje - http://bcdlib.tc.ca/tools-preservation.html
  5. Softverska rešenja - http://bcdlib.tc.ca/tools-software.html

Iako neki od spiskova nisu ažurirani duže vreme, brojnost i raznovrsnost ponuđenih elektronskih izvora u potpunosti zadovoljavaju potrebe i naprednijih korisnika, dok će početnicima predstavljati nezaobilaznu adresu za upoznavanje sa osnovnim terminima i smernicama digitalizacije. Uslov - znanje engleskog jezika.

Možete ostaviti komentar (0) 03.04.2008. 09:26

O digitalizaciji - 1. deo

Definicije digitalizacije

Digitalizacija se može definisati na mnogo načina. Duže definicije, koje se baziraju na tehničkim detaljima, glasile bi kao prenošenje nekog analognog materijala u digitalni oblik i organizovanje digitalizovane građe kroz kolekcije, koje se mogu pregledati i pretraživati od strane korisnika (Bogdan Trifunović, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” Čačak, str. 28). Kraće i jednostavnije definicije nastoje da na jezgrovit način obuhvate suštinu digitalizacije, naglašavajući očuvanje, promociju i korišćenje digitalizovane građe u “virtuelnom” svetu digitalnih tehnologija. Najprostija i potpuno pogrešna objašnjenja definisala bi digitalizaciju kao skeniranje ili fotografisanje građe. Pomenute operacije su samo koraci u procesu digitalizacije, koji prethode ostalim: organizaciji digitalizovane građe u kolekcije, dodeljivanju meta-podataka svim jedinicama, izradi baze podataka na osnovu koje će kolekcije biti pretražive po više osnova (autoru, naslovu, ključnim rečima…), kao i izradi interfejsa preko kojeg će korisnici koristiti kolekcije.

Ciljevi

Primarni cilj procesa digitalizovanja pre svega bi trebao biti sadržan u očuvanju osetljivijih i vrednijih delova fonda. Usled intenzivnog korišćenja, starije publikacije, koje uglavnom biblioteke poseduju u jednom primerku, habaju se i nepovratno propadaju, što bibliotekare dovodi u tešku situaciju da korisnicima ograničavaju pristup takvoj vrsti građe. Digitalizacija treba upravo da reši takve probleme, gde bi se stvaranjem digitalnih kopija (na optičkim medijima, veb serverima, itd) korisnicima pružila mogućnost da dobiju makar neki pristup građi. Tu dolazimo i do drugog cilja, većoj dostupnosti digitalnih kolekcija korisnicima. Pojedini delovi fondova javnih biblioteka, poput zavičajnih, zatvorenog su tipa, što znači sa naglašenom arhivskom funkcijom, a njihova digitalizacija i internet prezentacija omoguđavaju otvorenost prema širem krugu korisnika (Aleksandra Vraneš, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” Čačak, str. 10).

Ograničenja

Iako se digitalne tehnologije ne koriste dovoljno dugo da bi prošle test vremena što se tiče trajnosti i nepromenljivosti digitalnog zapisa, zbog raširenosti, niske cene koštanja, lake primene, teško da postoji druga alternativa (iako se u arhivistici i dalje insistira na mikrofilmovanju, ali to je već pitanje koje prevazilazi okvire ovog teksta). Sigurno je da nam na dugi rok niko ne bi garantovao trajnost kompakt diskova ili hard diskova kao nosača informacija, zbog čega je potrebno vršiti redovno pravljenje novih kopija (svakih pet godina, pa čak i na kraći rok). Još jedno od ograničenja, koje se često eksploatiše u diskusiji, predstavlja potreba za spoljnim uređajima da bi se digitalne kolekcije koristile. Iako je to tačno, sama suština digitalnih tehnologija podrazumeva korišćenje takvih uređaja, poput računara, pa u ovom slučaju govorimo o subjektivnom odnosu pojedinaca prema aktuelnim trendovima. Posebno poglavlje trebalo bi posvetiti autorskim pravima i lakoj mogućnosti njihovog kršenja. Autorska prava nisu jasno definisana i, što je važnije, ne poštuju se u velikom broju slučajeva, jer je naizgled najlakše skenirati neko delo i objaviti ga kao takvog na internetu. Intelektualna svojina predstavlja osnovu za podsticanje stvaralaštva, pa se programi digitalizacije moraju obavljati uz poštovanje svih autorskih i srodnih prava.

Možete ostaviti komentar (0) 25.03.2008. 11:26

<< Prva < Prethodna [5 / 5] Naredna > Poslednja >>