Šta nas čeka u 2009?

Seminar u Požarevcu, koji je organizovala požarevačka biblioteka u saradnji sa Internet klubom iz Ljiga 27. i 28. januara 2009, bio je prilika za novo okupljanje kolega bibliotekara i drugih koji se bave praksom u digitalizaciji. Pored obaveznih protokolarnih stvari, kao što su svečana večera (sve pohvale za restoran gde smo bili) ili posete galeriji Milene Pavlović Barili, odnosno arheološkom nalazištu Viminacium (kiša je samo malo pokvarila atmosferu, ali preporučujemo svima da posete Viminacium i vide našu verziju Pompeje ili Efesa), bilo je i nekoliko zanimljivih izlaganja, koja pružaju neku nadu u bolje dane na polju digitalizacije u Srbiji.

Koleginica Jasmina Ninkov iz biblioteke "Milutin Bojić" veoma uspešno je sažela u svojoj prezentaciji neke od ključnih aspekata digitalizacije, s kojima se budući i sadašnji profesionalci u ovoj oblasti moraju suočiti. Njena prezentacija je takođe pružila korisne informacije o načinima finansiranja, odnosno udruživanja resursa na zajedničkim projektima, što je večita tema od interesa svih budžetskih ustanova.

Prvog dana prisutni su imali priliku i da čuju izlaganje Ivane Garić, savetnice u Sektoru za zaštitu kulturne baštine Ministarstva kulture Republike Srbije. Ona je jezgrovito pokazala koje se aktivnosti vrše u Ministarstvu kulture poslednjih godina, kao i deo planova na polju digitalizacije do, mislim, 2011. godine. Iako ne možemo biti zadovoljni činjenicom da je Komisija za digitalizaciju u Ministarstvu kulture oformljena još 2007, a da realnih rezultata rada nema (što je savetnica opravdala našim političkim prilikama! - nikako se ne mogu pomiriti sa tim da je tužna politička praksa Srbije stanje sa kojim se treba miriti), najava nekih pomaka je bilo. Pre svega je naglašeno da Minstarstvo problemu digitalizacije pristupa višestrano, identifikujući tri kamena temeljca svakog projekta digitalizacije:

Svaka od ovih kategorija je podjednako bitna i neophodna karika prilikom planiranja, realizacije i evaluacije projekata digitalizacije. Najavljena su i dva dokumenta od ključne važnosti za sve teoretičare i praktičare, "Nacionalne strategije za digitalizaciju kulturnog nasleđa" i "Pravilnika o digitalizaciji kulturnog nasleđa" (ova imena dokumenata nisu konačna). I dok je donošenje Strategije neizvesno, jer je na seminaru više nego jednom ponovljeno da ova zemlja (Srbija) nema nikakvu nacionalnu strategiju (!), s čime se slažem u potpunosti, "Pravilnik o digitalizaciji kulturnog nasleđa" je mnogo izvesniji, a i potrebniji, jer njime treba da bude uspostavljen normativni okvir za delatnosti iz oblasti digitalizacije. Strategije ionako više služe za prikazivanje domaćoj i stranoj javnosti, a Pravilnik treba da definiše i uredi digitalizaciju, počevši od vrha do dna. Njime bi se stvorio sistem i definisala pravila digitalizacije, bio bi obavezujući za sve i doprineo bi uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema na teritoriji Republike Srbije.

Drugog dana seminara izdvajam izlaganje koleginice Tamare Butigan-Vučaj, šefa Digitalne NBS, koja je prikazala rad Narodne biblioteke Srbije na digitalizaciji poslednjih godina. Ukazano je da se strategija digitalizacije NBS zasniva na prioritetima, definisanim kategorijama kao što su najvrednija građa, fizički ugrožena građa ili najtraženija građa. Mišljenja sam da svaka ustanova slobodno može da prihvati ovako definisane prioritete, prilikom određivanja planova digitalizacije. Nagovešteno je i nešto što bi se nazvalo "Digitalna NBS v2.0", odnosno smernice budućeg rada ovog sektora nacionalne biblioteke. To su, pre svega:

Realizacijom svega rečenog mogli bi se ostvariti neophodni preduslovi za stvaranje "Digitalne biblioteke Srbije" ili "Srbijane" (inspirisano Europeanom), u kojoj bi učestvovale mnogobrojne ustanove kulture Srbije, a NBS bi bila lider tog programa. Ako ne dođe do ovog liderstva (što i nije tragično!), onda se NBS uvek može osloniti na svoj sektor, na javne, specijalne, univerzitetske biblioteke Srbije, koje zaista željno očekuju pravog lidera u digitalizaciji, ali i mogućnost da zajedničkim snagama grade sliku digitalne Srbije u budućnosti.

Zvanični deo seminara okončan je (prekratkom) diskusijom, na kome je čačanska Biblioteka ukazala na potrebu veće koordinacije rada među bibliotekama. Ukazana je i potreba za postojanjem softvera za digitalne biblioteke, koji bi bio odlična polazna osnova kako za sve ustanove koje još uvek ne rade na digitalizaciji svog fonda, tako i za izgradnju jedinstvene Digitalne biblioteke Srbije.

01.02.2009. 18:56

Bogdan on 01.02.2009. 20:15

Iako naslov ovog priloga upućuje na još jednu jadikovku o "svetskoj ekonomskoj krizi", on u stvari želi da naglasi dobre osnove za budući rad i saradnju u oblasti digitalizacije. To je do sada izostajalo i više puta je autor ovih redova pozivao na razmenu informacija među aktivnim ustanovama, dok je sve još uvek u povoju. Iz toga proizilazi i pozitivna ocena tog dela seminara, opisana u prilogu.

Ono što je izostalo je kvalitetnija diskusija, mada su pojedinci bili veoma zainteresovani za nju (a Čačani, bogami, i za svađu, što je možda neko na seminaru pomislio). Šalu na stranu, organizatori su prekinuli diskusiju, izgovarajući se satnicom, protokolom, mada, objektivno, imalo je još mnogo štošta reći i prodiskutovati, ali prevagnuli su glasovi onih koji su čekali da zapale cigaretu, popiju kafu ili jednostavno prekinu diskusiju o nečemu što ih ne interesuje (bilo je i takvih, iako je tema skupa digitalne kolekcije!). S obzirom da je drugi dan seminara najavljen kao "okrugli sto", onda je moglo biti i više onoga što se za okruglim stolom i radi, a to je ravnopravna diskusija. Ovako je još jedan skup prošao a da, lično, ne mogu biti zadovoljan s njim.

Napišite komentar

:

:

:


2 + 9 =