Microsoft okončao digitalizaciju knjiga

Softverski gigant Microsoft iznenada je (23. maja 2008) na svom zvaničnom blogu servisa Live Search izdao obaveštenje da gasi usluge pretraživanja digitalizovanih knjiga (Live Search Books) i časopisa (Live Search Academic). Ova vest izazvala je dosta pažnje i oprečnih komentara, od “čestitanja” do razočaranja korisnika. Gašenje ova dva dela Live Search servisa stoji u vezi sa odlukom Microsoft-a da više ne finansira poslove digitalizovanja knjiga i časopisa, što je Microsoft započeo kao odgovor na projekat svog velikog konkurenta Google Book Search (pretraživanje miliona skeniranih knjiga u punom tekstu). Tokom dve godine u okviru servisa Live Search Books objavljeno je 750.000 digitalizovanih knjiga i 80 miliona članaka iz časopisa.

Ono što je najinteresantnije za bibliotekare i digitalne biblioteke u ovoj vesti su objašnjenja ovakve odluke iz samog Microsoft-a. Pored toga što će naglasak u pretraživanju budućnosti biti na komercijalnom modelu (želja da se parira finansijski izuzetno uspešnom servisu koji je razvio Google), Microsoft veruje da digitalizacija knjiga i ostalih štampanih izdanja, odnosno čitavo elektronsko izdavaštvo, treba da počiva na radu izdavačkih kuća i biblioteka. Microsoft će i dalje indeksirati digitalne sadržaje kroz svoju mašinu za pretraživanje, ali onih sadržaja koji budu dostupni preko interneta, a nastali su radom upravo izdavača i biblioteka. Istovremeno se biblioteke pozivaju da digitalizuju knjige korišćenjem rešenja koje je Microsoft razvio u saradnji sa dosadašnjim partnerima na sopstvenim poslovima digitalizacije. Korišćena oprema i softver biće i dalje na raspolaganju, dok će izdavačima biti ponuđene digitalne kopije njihovih izdanja.

I dok je prijatno videti kako neko priznaje značajnu ulogu biblioteka u procesima koji zanimaju i najveće korporacije na svetu (makar sa pozicije bibliotekara), ne treba biti mnogo mudar pa zaključiti da lepe reči Microsoft-a ne znače da je naša pozicija osigurana. Google i dalje nastavlja svoju inicijativu da stvori digitalnu biblioteku od više miliona skeniranih i pretraživih knjiga, a ne treba sumnjati da će i drugi videti potencijalnu materijalnu dobit. Biblioteke moraju zauzeti svoje mesto (ili rezervisati), kako se ne bi u bliskoj budućnosti susrele sa bolnom činjenicom da potpuno izgube svoj udeo u oblasti pretraživanja knjiga, odnosno pružanja informacija korisnicima. Ako inicijativu masovnog digitalizovanja knjiga od strane Microsoft-a (i drugih, kao što je pomenuti Google) posmatramo kao direktnu konkurenciju bibliotekama, onda povlačenje jednog od najvećih igrača u IT svetu mora i može da bude samo dodatni motiv i razlog da neprofitne institucije širom sveta razmotre veća ulaganja u digitalizaciju svojih kolekcija.

Možete ostaviti komentar (0) 10.06.2008. 09:53

Elektronski audio-vizuelni dokument

Gradska biblioteka u Čačku „objavila“ je svoj prvi audio-vizuelni dokument, koji postoji isključivo u digitalnom (elektronskom) obliku. Namerno sam reč „objavila“ stavio pod navodnike, s obzirom da prema uputstvu za inventarisanje bibliotečke građe iz 1998. godine, koje i dalje aktivno koristimo za rad u BIBLIO/ISIS programu, dokument/publikacija bez fizičkog nosača informacije ne inventariše se, jer on i nije objavljen. Ovakvo uputstvo, koje je definitivno zastarelo, svoju očiglednu prevaziđenost iskazuje na primeru digitalnih fotografija, između ostalog. Iako nisam stručnjak za katalogizaciju, želim da posvetim nekoliko rečenica ovom problemu, pre nego što kažem nešto o samom digitalnom dokumentu iz naslova. Smatram da je problem raskoraka između teorije i prakse veliki problem naše struke, koji se dvojako iskazuje: teorija skoro uvek ide daleko ispred prakse i teorija često ni približno nije utemeljena u praksi. Pokušaću da to podrobnije objasnim.

Naša biblioteka se, objavljivanjem prvog digitalnog dokumenta koji nema parnjaka ili preteču u fizičkom objektu, susrela sa problem određenja vrste građe za taj dokument, kao i načina njegove kataloške obrade (koji standard i kako ga primeniti u prastarom bibliotečkom programu). (Napomena: naš dokument nije inventarisan niti katalogizovan, već se prethodni problem odnosi na budući tretman takvih nosilaca informacija, kojih će biti sve više.) Ovde se želim osvrnuti na rad Srđana Slavnića „Klasifikacija elektronskih izvora“, Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2005, str. 89-100. Katalogizacija elektronskih izvora (biblografska obrada) definisana je ISBD(ER) standardom, ali „nemogućnost da se postave čvrsti standardi za sadržinsku obradu“ uslovljavaju i činjenicu da predmetna i stručna klasifikacija nisu deo tog standarda! Autor naglašava da je jedan od najvećih problema u klasifikaciji elektronskih izvora u „mešanju sadržaja“. Drugi veliki problem je u „različitoj tipologiji bibliotečke građe u jedinstvenoj bazi“, koja se suočava sa različitim tumačenjima termina i izraza (str. 90) To znači da jedna publikacija, kao što je kompakt disk, može biti obrađena na više načina (korišćenjem različitih standarda – ISBD(M), ISBD(ER)), iako je u pitanju jedinstvena publikacija. Situacija se dodatno komplikuje uvođenjem kategorije digitalnih dokumenata, tj. pravilno bi bilo reći u ovom slučaju „audio-vizuelnog elektronskog izvora sa daljinskim pristupom“ (ako dokument postoji samo u okviru neke internet adrese, recimo). Stvaranjem uzajamnih kataloga (spajanjem nekadašnjih odvojenih lisnih kataloga) neki termini postaju višeznačni, što se kosi sa osnovnim principima katalogizacije i klasifikacije (str. 90).

Za određenje vrste građe elektronskog izvora dominantan je oblik sadržaja, tj. glavni nosilac informacije. U slučaju audio-vizuelnog elektronskog izvora tu je primarno da ne dolazi do mešanja osnovnog sadržaja sa dodatnim, kao što su tekst ili animacije, kada se izvor svrstava u multimediju (Slavnić, 91, 93). Naizgled, diskutabilna je razlika između multimedije i audio-vizuelnog elektronskog izvora koji postoji u formi kratkog filma, gde se kombinuju zvuk, slika i animacija. Razlika se ogleda u interaktivnosti ili nelinearnosti, važnim odlikama multimedije (str. 93). Film, koji počinje i završava se bez mogućnosti korisnika da bira kroz hiperveze određene segmente ili redosled prikaza sadržaja, očigledno ne spada u multimediju. Audio-vizuelni elektronski izvori objedinjeni su pod pomoćnim specijalnim brojem 0.034.2:084.122, a standard razlikuje pojedine formate dokumenata, pa se za filmove urađene u FLASH tehnologiji koristi skraćenica FLA. Kada se u pitanju formalne pododrednice, autor članka naglašava da audio-vizuelni elektronski izvori do tada (2005. godine) nisu obrađivani i da se umesto davanja formalne pododrednice „obrati veća pažnja na fizički medijum u bibliografskoj obradi“ (str. 98), sa čime se nekako vraćamo na početak ovog teksta i stara pitanja. Nadamo se da će u narednom periodu biti još aktuelnih tekstova na ovu i slične teme i da će konačno biti i primera iz prakse, koji će olakšati rad bibliotekara.

I na kraju, nešto o filmu „Prostranstvo je naša tamnica“. Autori filma su kolega Mirko Drmanac i Dušan Baralić (na civilnom služenju vojnog roka u Biblioteci), dok je autor zvuka Goran Stefanović. On je prikazan u okviru istoimene predstave na „Disoviziji“ 45. Disovog proleća, koja je nastala na temama Disove poezije (režija Milutin Gigi Jevđenijević). Trajanje filma je 1:53 minuta, veličina fajla u .flv formatu je 3,7 megabajta i moguće ga je direktno pregledati na sajtu u integrisanom plejeru.

Možete ostaviti komentar (0) 05.06.2008. 09:28

IV savetovanje bibliotekara Srbije

Narodna biblioteka Užice, Podružnica bibliotekara Zlatiborskog okruga i Bibliotekarsko društvo Srbije i ove godine na Zlatiboru organizuju savetovanje, koje će se održati u "Institutu za štitastu žlezdu i metabolizam Zlatibor" od 28. do 30. maja 2008. Tema ovogodišnjeg savetovanje je "Elektronske publikacije i SCIndeks", dok su tu i podteme za pojašnjenje osnovne teme: SCIndeks - značaj i primena; SPECIJALNE BIBLIOTEKE - rad u elektronskom okruženju; ŠKOLSKE BIBLIOTEKE - rad u elektronskom okruženju - rad sa licima sa posebnim potrebama; MODEL ELEKTRONSKOG UMREŽAVANJA SVIH TIPOVA BIBLIOTEKA.

Moja malenkost pozvana je da kao predavač kaže nešto o digitalizaciji zavičajne periodike i elektronskim publikacijama (detaljan program, predavače i satnicu možete videti ako sledite ovaj link), samo se nadam da privatne obaveze, koje su neverovatno narasle od 18. maja u 21:24 :), neće prevagnuti i sprečiti me da uzmem učešće. Moja tema i nekoliko drugih predavača o elektronskim publikacijama podstakli su me da postavim najavu ovog događaja na blog o digitalizaciji, a ne čista sujeta (da se ogradim na vreme). Elektronsko izdavaštvo i e-publikacije (nije baš najsrećniji izraz za srpski jezik) tesno su povezani sa digitalizacijom i digitalnim kolekcijama i smatram da je neophodno pratiti obe oblasti i sagledavati ih u sklopu šire celine. U svakom slučaju, ostaje da se vidi kvalitet novog stručnog bibliotečkog skupa u Srbiji i iskreno se nadam da čari održavanja baš na Zlatiboru neće biti i najveći kvalitet Savetovanja. Za više informacija posetite sajt Biblioteke iz Užica.

Možete ostaviti komentar (4) 22.05.2008. 14:52

Čačanska digitalna biblioteka

Kategorija Digitalna biblioteka na ovom blogu pokrenuta je prevashodno da bi se u njoj govorilo o istoimenom višegodišnjem projektu koji se razvija u Gradskoj biblioteci "Vladislav Petković Dis" na polju digitalizacije građe iz bibliotečkih fondova. S obzirom na obimnost posla i količinu informacija koje se plasiraju kroz Digitalnu biblioteku, smatramo da je neophodno imati i prateće tekstove koji će govoriti o novostima u okviru digitalnih kolekcija, raspravljati o primenjenim tehničkim rešenjima i standardima, i pozivati kolege iz struke da kažu svoje mišljenje.

Digitalna biblioteka Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" predstavlja organizovanu i struktuiranu kolekciju digitalizovanog materijala iz fondova Gradske biblioteke, kao i u vlasništvu drugih ustanova ili pojedinaca, koji svojom sadržinom i formom pripada zavičajnoj baštini Čačka i okoline. Digitalna biblioteka se razvija u okviru programa rada Gradske biblioteke u Čačku na digitalizovanju delova svog fonda knjižne i neknjižne građe, u cilju njihove zaštite i veće dostupnosti korisnicima. Primenjena softverska rešenja i standardi digitalizacije razvijeni su u samoj ustanovi, radom zaposlenih i angažovanjem spoljnih saradnika. Projekat je i dalje u svojoj razvojnoj fazi, greške su naravno moguće, jer tim od pet ljudi i jednog spoljnog saradnika intenzivno radi na digitalizaciji i objavljivanju materijala, dok se uporedo vrše izmene i unapređenja baze podataka i dizajna korisničkog interfejsa.

Možete ostaviti komentar (2) 15.05.2008. 13:47

Koalicija za digitalno očuvanje

Koalicija za digitalno očuvanje (Digital Preservation Coalition) predstavlja organizaciju/neprofitnu kompaniju osnovanu 2001. godine u Velikoj Britaniji, koja kao primarni zadatak vodi brigu o čuvanju digitalnih resursa na nacionalnom nivou. Koalicija, takođe, održava međunarodne veze sa srodnim institucijama u svetu, kako bi se obezbedilo "globalno digitalno pamćenje i baza znanja". Iz prethodno izrečenog možemo doneti zaključak da Koalicija za digitalno očuvanje (ime pomalo asocira i na političku organizaciju) u velikoj meri odgovara Nacionalnom centru za digitalizaciju u Srbiji , pre svega po svojoj misiji i aktivnostima.

Na veb sajtu Koalicije mogu se dobiti svi potrebni podaci o istorijatu, misiji, programima rada, članstvu u organizaciji itd. Svi podaci su jednostavno i logično organizovani i predstavljeni, tako da neće biti problema za njihovo pregledanje. Već ovlašan pogled ukazuje na ozbiljnost i temeljnost pristupa zacrtanim ciljevima rada, što i ne čudi, ako se u delu posvećenom članstvu u Koaliciji pogledaju cene na godišnjem nivou: 10.000 funti za puno članstvo i "skromnih" 2.000 funti za tzv. "dopisne članove" (Associate Members). Ove brojke nisu tu da bi nekog uplašile ili "bacile" u depresiju, već da ukažu na način organizovanja ustanova koje su okupljene oko posla digitalizovanja svoje nacionalne baštine. S obzirom da je u jednom ranijem članku ukazano na problem načina funkcionisanja NCD-a kod nas, potrebno je da se svi zapitamo zašto ustanove koje se bave digitalizacijom u Engleskoj, a pri tom su u daleko boljoj finansijskoj situaciji nego srodne ustanove u Srbiji (u proseku), dodatno izdvajaju znatna sredstva za jednu "medijatornu" organizaciju (izvinite na izrazu).

Pored pomenutih podataka, na veb sajtu su veoma korisne informacije o projektima, forumima i konferencijama u organizaciji Koalicije ili njenih članova, kao i tzv. Vodiči o digitalnim repozitorijumima i servisima u Velikoj Britaniji. Izuzetno je zanimljivo postojanje vodiča koji se bavi svim aspektima angažovanja spoljnih saradnika (na engleskom outsourcing) na poslovima digitalizacije, što je u najvećem broju slučajeva neophodno i kod ustanova kulture u Srbiji. Međutim, pravi biser za sve ustanove koje žele da uđu u svet digitalizacije je Priručnik (Handbook), tako nazvana elektronska knjiga o mnogobrojnim informacijama iz oblasti digitalnog očuvanja i digitalizacije. Preporučujemo da se najviše zadržite baš na tom delu, jer je univerzalno primenljiv.

Možete ostaviti komentar (0) 14.05.2008. 11:52

Copyright © 2008-2010 Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" · Pogon sNews · Kontakt · Mapa sajta · RSS feed · Prijava