ALA 2009 - konačni utisci

Nakon učešća na ALA 2009 konferenciji i sređivanja utisaka, listanja kilograma materijala koji sam dobio i pregledanja fotografija, samo po sebi se nameće pitanje krajnjeg utiska! Ako izuzmemo činjenicu da je konferencija održana u Čikagu, jednom od najveličanstvenijih gradova Severne Amerike, u koji sam se vratio posle 7 godina da ponovo uživam u njegovoj spektakularnosti (ove reči ukazuju na moju objektivnost, zar ne!), ALA je ostavila pomešana osećanja. Sa jedne strane ushićenost veličinom i organizacijom (što je rak rana prilika u Srbiji), dok sa druge strane sama ta veličina kvari utisak, jer, realno, od konferencije pojedinac može da vidi samo delić onoga što se dešava. Mnoštvo (na stotine) programa, na nekoliko lokacija po Čikagu, stroge satnice i velika udaljenost, uz faktore vreme i umor, uslovljavaju da učesnik obavezno pre dolaska mora da tačno odredi gde će da ide i šta da vidi. Ni to samo po sebi nije lako, jer su registrovani učesnici konferencije dobijali dve "knjige" od skoro 400 strana, koje su detaljno objašnjavale sve programe i aktivnosti! Pa ko se snađe!

Sa aspekta struke sve velike konferencije boluju od sindroma uprošćavanja tema kojima se bave, jer takvi skupovi ne dozvoljavaju zadiranja "u sitna crevca" zbog velikog broja učesnika i njihove raznovrsnosti. Istine radi, na ALA je bilo manjih sastanaka koji su zaista raspravljali o usko-stručnim pojedinostima struke, ali su oni u velikoj meri bili zatvorenog karaktera: ako je u pitanju sastanak radne grupe na nacionalnom nivou (ipak je to nacionalna konferencija, 90% sadržaja skoro isključivo posmatra tu dimenziju skupa) ili se za njih plaćala dodatna kotizacija. Kada već govorimo o cenama kotizacija (da naglasim da je američka ambasada u Beogradu veoma ljubazno pokrila troškove kotizacija na ALA 2009 koje je autor teksta imao, na čemu se kolegama iz ambasade najljubaznije zahvaljujem!), cene su išle od 100+ dolara do 380$, koliko su plaćali strani učesnici na samoj konferenciji (ako bi ste platili mesecima ranije online, cena bi bila značajno niža). Reklo bi se da to i nije skupo za američki standard, pogotovu kada se zna organizovanost američkih kolega i njihov uticaj koji ostvaruju u zemlji - o tome vidite u odličnom tekstu koleginice Nevene Tomić "Uloga i značaj profesionalnih bibliotekarskih udruženja", Pančevačko čitalište 14/2009, str. 106-108. Problem je u tome što pomenuti usko-stručni skupovi uglavnom budu organizovani kao pre-konferencije na ALA (kakva je bila i "Digitalizacija u zemljama u razvoju", gde smo govorili), a to se posebno plaća: od 75$, koliko je bilo za našu pre-konferenciju (jedna od najjeftinijih), do 350$, koliko su koštale pre-konferencije o automatizaciji i katalogizaciji (između ostalih). Stoga nije ni čudo da su mnoge američke kolege naglašavale da se na ALA obavezno mora posetiti izložbeni deo (tzv. Events), a to je samo jedan veliki sajam izdavača, biblioteka, proizvođača opreme, nameštaja, arhitektonskih biroa (da, u SAD se grade nove zgrade biblioteka, što je misaoni pojam za današnju Srbiju), softvera, hardvera, raznih "menadžmenta", prodavci bižuterije i jeftine garderobe (na radost koleginica) i ko zna čega sve ostalog. Skoro na svakom štandu možete dobiti besplatne poklone (od promotivnog materijala, do sveski i olovaka), a većina je organizovala i nagradne igre, po principu "ubacite vašu vizit kartu u staklenu kuglu, srećni dobitnik dobija IPod". Na kraju dana, pred zatvaranje u 17h, mogla se videti reka oduševljenih kolega koji su nosili po dve ručne torbe prepune tih poklona, a iskusniji su vukli i prave putne kofere na točkovima! Zato je moj savet da Events treba posetiti čisto iz znatiželje, a nikako da se tamo provede ceo dan, jer je prava stvar na specijalizovanim radnim sesijama, koje vrede svakog dodatnog dolara koji se za njih traži.

Naravno, sve se ovo odnosi na jedno lično mišljenje, da se vratimo na temu s početka ovog teksta. ALA konferencija zaista ima šta da ponudi, za svačiji ukus, ukoliko postoji novac da pruži zadovoljstvo da se tamo uopšte nađete. Ali smatram da je jedna ALA sasvim dovoljna za duži vremenski period (osim ako ne želite da preko konferencija zadovoljite strast za turističkim putovanjima) i da investirate novac na manje, specijalizovane konferencije, kojih je Evropa zaista puna. Istovremeno organizatori domaćih stručnih skupova obavezno da posete ALA i IFLA, gde se može videti da uspeh konferencija ne zavisi od broja učesnika (u Srbiji to ponekad znači što nižih kotizacija, da bi nas bilo na broju), već od kvalitetnog sadržaja i odlične (skupe) organizacije.


24.07.2009. 14:19

Ne možete poslati komentar na ovaj članak!

Napišite komentar

:

:

:


4 + 2 =