IFLA 2009 - utisci

Ovogodišnji Svetski bibliotečko-informacioni kongres IFLA (WLIC IFLA) održan je u Milanu od 23. do 27. avgusta 2009. Skoro 4.000 registrovanih delegata i preko 500 osoba direktno uključenih u rad kongresa tokom tih pet dana upotpunili su sliku veoma uspešnog najvažnijeg godišnjeg skupa bibliotekara u svetu. Na završnoj ceremoniji kongresa odlazeća predsednica IFLA Klaudija Luks iz Nemačke ocenila je ovu konferenciju kao uspešnu, uprkos trenutnim ekonomskim teškoćama u svetu koje utiču i na rad IFLA.

IFLA konferencija se pokazala dostojna imena vodećeg stručnog skupa iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti za većinu kolega koji su se tu prvi put obreli. Sama IFLA skraćenica se tako i izgovara na svim jezicima sveta, bez obzira odakle dolazite ili kome pričate – svi će vas dobro razumeti o čemu govorite, jer je IFLA samo jedna. Ove godine iskusnije kolege su primetile da je IFLA „siromašnija“ nego obično, da izložbeni deo nema mnogo izlagača i da su štandovi relativno mali. Autor ovih redova je imao tu sreću da u julu ove godine bude i na ALA konferenciji u Čikagu, koja važi za najveću na svetu. Izložbeni deo ALA konferencije je nekoliko puta bio veći i blistaviji nego u Milanu. I broj od 4.000 delegata na IFLA sigurno bi bio daleko veći u uslovima od pre par godina, jer je sama pozicija i privlačnost Italije (budimo pošteni) dovoljan magnet za kolege iz Evrope i Severne Amerike (kojih je i najviše), ali i iz Afrike i sa Bliskog Istoka. Ali se trenutne okolnosti moraju uvažiti, pa i ne čudi što su se mnoge prezentacije na konferenciji, predavanja i neformalni razgovori doticali i teške situacije koja pogađa poslovanje biblioteka. Ostaje ipak i podatak da je ove godine iz Srbije na IFLA otišla delegacija od 18 kolega (iz Beograda, Pančeva i Čačka, nadam se da nikog nisam izostavio), što je najviše u dugom nizu godina, pa se to može posmatrati kao uspeh domaće struke.

Kada već govorimo o kolegama iz Srbije na IFLA 2009, koleginica Gordana Stokić-Simončić sa Filološkog fakulteta iz Beograda je 23. avgusta govorila o istorijatu starih manastirskih biblioteka na Kosovu i Metohiji, koleginica Vesna Injac iz NBS je imala izlaganje o projektu digitalne biblioteke romske literature u NBS, dok je moja malenkost, Bogdan Trifunović iz Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ Čačak, govorio o sprezi digitalizacije i istraživanja zavičajne istorije iz perspektive javne biblioteke. Pored toga su kolege iz Biblioteke grada Beograda imale i dva postera na poster sesiji, a Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ jedan. Opšti je utisak da su predstavljeni projekti naših biblioteka dobro primljeni u Milanu i propraćeni sa pažnjom od strane delegata. Verujemo da će uspostavljeni kontakti doneti koristi kako za budući rad, tako i za bolju povezanost srpskog bibliotekarstva sa međunarodnim krugovima.

Digitalizacija je, možemo slobodno reći, bila jedna od dominantnih tema ovogodišnjeg IFLA kongresa. Ako se pogleda program konferencije, kao i poster sesija, mogu se videti desetine izlaganja koje već u naslovu sadrže reč „digitalizacija“, „digitalno“ ili slično tome. Da li je ovaj trend u struci dugoročni odgovor na zahteve i potrebe vremena u kojem živimo – videćemo! Sa stanovišta profesionalaca koji se bave digitalnom zaštitom građe u svakodnevnom radu raduje nas da vidimo sve zastupljeniju temu digitalizacije na stručnim skupovima. Naglasili bi smo da je pored celodnevne radionice digitalizacije audio-vizuelne građe, o kojoj smo već govorili, bilo i nekoliko sesija koje su za temu imale upravo digitalizaciju ili digitalnu zaštitu. Pre svega tu mislimo na sesiju sekcije za Genealogiju i lokalnu istoriju (održana 27. avgusta), koja se održavala pod sloganom Opening up our cultural heritage through digitization and collaboration. Prisutne kolege imale su priliku da čuju veoma zanimljive prezentacije o različitim metodama očuvanja lokalne istorije ili kulturnog nasleđa kroz programe digitalizacije ili korišćenjem Web 2.0 tehnologija (od strane kolega iz SAD, Danske, Srbije i Kanade). Pored toga prisustvovali smo i odličnoj zajedničkoj sesiji sekcija Biblioteka za geografiju i mape, Naučnih i tehnoloških biblioteka i Divizije za specijalne biblioteke, pod nazivom Cultural heritage preserved: the role of digital maps, koja je održana 25. avgusta.

Još jednom bih želeo da izrazim zahvalnost svim kolegama koje su mi pružile podršku pre, za i posle IFLA konferencije, kao i prema institucijama koje su pomogle moj put i boravak u Milanu: Istituto centrale per il catalogo unico iz Rima, Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", Zajednica Matičnih biblioteka Srbije i Grad Čačak.

03.09.2009. 13:44

Ne možete poslati komentar na ovaj članak!

Napišite komentar

:

:

:


9 + 3 =