IFLA 2009 - utisci

Ovogodišnji Svetski bibliotečko-informacioni kongres IFLA (WLIC IFLA) održan je u Milanu od 23. do 27. avgusta 2009. Skoro 4.000 registrovanih delegata i preko 500 osoba direktno uključenih u rad kongresa tokom tih pet dana upotpunili su sliku veoma uspešnog najvažnijeg godišnjeg skupa bibliotekara u svetu. Na završnoj ceremoniji kongresa odlazeća predsednica IFLA Klaudija Luks iz Nemačke ocenila je ovu konferenciju kao uspešnu, uprkos trenutnim ekonomskim teškoćama u svetu koje utiču i na rad IFLA.

IFLA konferencija se pokazala dostojna imena vodećeg stručnog skupa iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti za većinu kolega koji su se tu prvi put obreli. Sama IFLA skraćenica se tako i izgovara na svim jezicima sveta, bez obzira odakle dolazite ili kome pričate – svi će vas dobro razumeti o čemu govorite, jer je IFLA samo jedna. Ove godine iskusnije kolege su primetile da je IFLA „siromašnija“ nego obično, da izložbeni deo nema mnogo izlagača i da su štandovi relativno mali. Autor ovih redova je imao tu sreću da u julu ove godine bude i na ALA konferenciji u Čikagu, koja važi za najveću na svetu. Izložbeni deo ALA konferencije je nekoliko puta bio veći i blistaviji nego u Milanu. I broj od 4.000 delegata na IFLA sigurno bi bio daleko veći u uslovima od pre par godina, jer je sama pozicija i privlačnost Italije (budimo pošteni) dovoljan magnet za kolege iz Evrope i Severne Amerike (kojih je i najviše), ali i iz Afrike i sa Bliskog Istoka. Ali se trenutne okolnosti moraju uvažiti, pa i ne čudi što su se mnoge prezentacije na konferenciji, predavanja i neformalni razgovori doticali i teške situacije koja pogađa poslovanje biblioteka. Ostaje ipak i podatak da je ove godine iz Srbije na IFLA otišla delegacija od 18 kolega (iz Beograda, Pančeva i Čačka, nadam se da nikog nisam izostavio), što je najviše u dugom nizu godina, pa se to može posmatrati kao uspeh domaće struke.

Kada već govorimo o kolegama iz Srbije na IFLA 2009, koleginica Gordana Stokić-Simončić sa Filološkog fakulteta iz Beograda je 23. avgusta govorila o istorijatu starih manastirskih biblioteka na Kosovu i Metohiji, koleginica Vesna Injac iz NBS je imala izlaganje o projektu digitalne biblioteke romske literature u NBS, dok je moja malenkost, Bogdan Trifunović iz Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ Čačak, govorio o sprezi digitalizacije i istraživanja zavičajne istorije iz perspektive javne biblioteke. Pored toga su kolege iz Biblioteke grada Beograda imale i dva postera na poster sesiji, a Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ jedan. Opšti je utisak da su predstavljeni projekti naših biblioteka dobro primljeni u Milanu i propraćeni sa pažnjom od strane delegata. Verujemo da će uspostavljeni kontakti doneti koristi kako za budući rad, tako i za bolju povezanost srpskog bibliotekarstva sa međunarodnim krugovima.

Digitalizacija je, možemo slobodno reći, bila jedna od dominantnih tema ovogodišnjeg IFLA kongresa. Ako se pogleda program konferencije, kao i poster sesija, mogu se videti desetine izlaganja koje već u naslovu sadrže reč „digitalizacija“, „digitalno“ ili slično tome. Da li je ovaj trend u struci dugoročni odgovor na zahteve i potrebe vremena u kojem živimo – videćemo! Sa stanovišta profesionalaca koji se bave digitalnom zaštitom građe u svakodnevnom radu raduje nas da vidimo sve zastupljeniju temu digitalizacije na stručnim skupovima. Naglasili bi smo da je pored celodnevne radionice digitalizacije audio-vizuelne građe, o kojoj smo već govorili, bilo i nekoliko sesija koje su za temu imale upravo digitalizaciju ili digitalnu zaštitu. Pre svega tu mislimo na sesiju sekcije za Genealogiju i lokalnu istoriju (održana 27. avgusta), koja se održavala pod sloganom Opening up our cultural heritage through digitization and collaboration. Prisutne kolege imale su priliku da čuju veoma zanimljive prezentacije o različitim metodama očuvanja lokalne istorije ili kulturnog nasleđa kroz programe digitalizacije ili korišćenjem Web 2.0 tehnologija (od strane kolega iz SAD, Danske, Srbije i Kanade). Pored toga prisustvovali smo i odličnoj zajedničkoj sesiji sekcija Biblioteka za geografiju i mape, Naučnih i tehnoloških biblioteka i Divizije za specijalne biblioteke, pod nazivom Cultural heritage preserved: the role of digital maps, koja je održana 25. avgusta.

Još jednom bih želeo da izrazim zahvalnost svim kolegama koje su mi pružile podršku pre, za i posle IFLA konferencije, kao i prema institucijama koje su pomogle moj put i boravak u Milanu: Istituto centrale per il catalogo unico iz Rima, Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", Zajednica Matičnih biblioteka Srbije i Grad Čačak.

Možete ostaviti komentar (0) 03.09.2009. 13:44

Radionica AV digitalizacije

Zahvaljujući sekciji IFLA-e za Audiovizulenu građu i multimediju (AVMS), u saradnji sa Co-ordinating Council of Audiovisual Archive Association (CCAAA), u prostorijama Italijanske radio televizije (RAI) održana je 24. avgusta 2009. jednodnevna radionica za arhiviranje i digitalnu zaštitu video i zvučnog materijala, kojoj je prisustvovalo 50 učesnika 75. IFLA konferencije iz čitavog sveta.

Ova radionica bila je namenjena bibliotekarima zaposlenim u ustanovama gde rad na zaštiti i pristupu digitalizovanim arhivama audio-video građe nije primarna delatnost, ali kojima bi za budući rad koristilo poznavanje i primena osnovnih principa iz ove oblasti. Cilj radionice je bio da učesnici sutra mogu prepoznati najčešće tipove audio-vizuelne građe, da imaju osnovno znanje o čuvanju i korišćenju te građe, kao i da razumeju osnovne probleme u dugoročnoj zaštiti građe i obezbeđivanja korišćenja iste od strane korisnika. Učesnici su imali priliku da slušaju veoma zanimljiva predavanja o zaštiti, čuvanju, pristupu i digitalizaciji audio-vizuelne građe profesora Hauarda Besera sa Univerziteta Njujork, Lorena Boka iz Italijanske radio televizije i Pia Pelicarija iz organizacije Fonoteca (Švajcarska).

Možete ostaviti komentar (0) 30.08.2009. 00:27

ALA 2009 - konačni utisci

Nakon učešća na ALA 2009 konferenciji i sređivanja utisaka, listanja kilograma materijala koji sam dobio i pregledanja fotografija, samo po sebi se nameće pitanje krajnjeg utiska! Ako izuzmemo činjenicu da je konferencija održana u Čikagu, jednom od najveličanstvenijih gradova Severne Amerike, u koji sam se vratio posle 7 godina da ponovo uživam u njegovoj spektakularnosti (ove reči ukazuju na moju objektivnost, zar ne!), ALA je ostavila pomešana osećanja. Sa jedne strane ushićenost veličinom i organizacijom (što je rak rana prilika u Srbiji), dok sa druge strane sama ta veličina kvari utisak, jer, realno, od konferencije pojedinac može da vidi samo delić onoga što se dešava. Mnoštvo (na stotine) programa, na nekoliko lokacija po Čikagu, stroge satnice i velika udaljenost, uz faktore vreme i umor, uslovljavaju da učesnik obavezno pre dolaska mora da tačno odredi gde će da ide i šta da vidi. Ni to samo po sebi nije lako, jer su registrovani učesnici konferencije dobijali dve "knjige" od skoro 400 strana, koje su detaljno objašnjavale sve programe i aktivnosti! Pa ko se snađe!

Sa aspekta struke sve velike konferencije boluju od sindroma uprošćavanja tema kojima se bave, jer takvi skupovi ne dozvoljavaju zadiranja "u sitna crevca" zbog velikog broja učesnika i njihove raznovrsnosti. Istine radi, na ALA je bilo manjih sastanaka koji su zaista raspravljali o usko-stručnim pojedinostima struke, ali su oni u velikoj meri bili zatvorenog karaktera: ako je u pitanju sastanak radne grupe na nacionalnom nivou (ipak je to nacionalna konferencija, 90% sadržaja skoro isključivo posmatra tu dimenziju skupa) ili se za njih plaćala dodatna kotizacija. Kada već govorimo o cenama kotizacija (da naglasim da je američka ambasada u Beogradu veoma ljubazno pokrila troškove kotizacija na ALA 2009 koje je autor teksta imao, na čemu se kolegama iz ambasade najljubaznije zahvaljujem!), cene su išle od 100+ dolara do 380$, koliko su plaćali strani učesnici na samoj konferenciji (ako bi ste platili mesecima ranije online, cena bi bila značajno niža). Reklo bi se da to i nije skupo za američki standard, pogotovu kada se zna organizovanost američkih kolega i njihov uticaj koji ostvaruju u zemlji - o tome vidite u odličnom tekstu koleginice Nevene Tomić "Uloga i značaj profesionalnih bibliotekarskih udruženja", Pančevačko čitalište 14/2009, str. 106-108. Problem je u tome što pomenuti usko-stručni skupovi uglavnom budu organizovani kao pre-konferencije na ALA (kakva je bila i "Digitalizacija u zemljama u razvoju", gde smo govorili), a to se posebno plaća: od 75$, koliko je bilo za našu pre-konferenciju (jedna od najjeftinijih), do 350$, koliko su koštale pre-konferencije o automatizaciji i katalogizaciji (između ostalih). Stoga nije ni čudo da su mnoge američke kolege naglašavale da se na ALA obavezno mora posetiti izložbeni deo (tzv. Events), a to je samo jedan veliki sajam izdavača, biblioteka, proizvođača opreme, nameštaja, arhitektonskih biroa (da, u SAD se grade nove zgrade biblioteka, što je misaoni pojam za današnju Srbiju), softvera, hardvera, raznih "menadžmenta", prodavci bižuterije i jeftine garderobe (na radost koleginica) i ko zna čega sve ostalog. Skoro na svakom štandu možete dobiti besplatne poklone (od promotivnog materijala, do sveski i olovaka), a većina je organizovala i nagradne igre, po principu "ubacite vašu vizit kartu u staklenu kuglu, srećni dobitnik dobija IPod". Na kraju dana, pred zatvaranje u 17h, mogla se videti reka oduševljenih kolega koji su nosili po dve ručne torbe prepune tih poklona, a iskusniji su vukli i prave putne kofere na točkovima! Zato je moj savet da Events treba posetiti čisto iz znatiželje, a nikako da se tamo provede ceo dan, jer je prava stvar na specijalizovanim radnim sesijama, koje vrede svakog dodatnog dolara koji se za njih traži.

Naravno, sve se ovo odnosi na jedno lično mišljenje, da se vratimo na temu s početka ovog teksta. ALA konferencija zaista ima šta da ponudi, za svačiji ukus, ukoliko postoji novac da pruži zadovoljstvo da se tamo uopšte nađete. Ali smatram da je jedna ALA sasvim dovoljna za duži vremenski period (osim ako ne želite da preko konferencija zadovoljite strast za turističkim putovanjima) i da investirate novac na manje, specijalizovane konferencije, kojih je Evropa zaista puna. Istovremeno organizatori domaćih stručnih skupova obavezno da posete ALA i IFLA, gde se može videti da uspeh konferencija ne zavisi od broja učesnika (u Srbiji to ponekad znači što nižih kotizacija, da bi nas bilo na broju), već od kvalitetnog sadržaja i odlične (skupe) organizacije.


Možete ostaviti komentar (0) 24.07.2009. 14:19

14. broj Pregleda NCD

Obaveštavamo sve zainteresovane kolege da je na sajtu Nacionalnog centra za digitalizaciju objavljen 14. broj "Pregleda NCD" za 2009. godinu. Ovaj broj donosi ukupno 10 tekstova na engleskom jeziku, sa različitim primerima iz prakse digitalizacije naučne u kulturne baštine u zemlji i inostranstvu.

Možete ostaviti komentar (0) 27.05.2009. 12:21

Elektronsko izdanje Glasnika NBS

Danas smo saznali da je objavljeno novo izdanje "Glasnika Narodne biblioteke Srbije" za 2007. godinu. Posle promene uređivačke politike uvedeni su tematski brojevi i, na našu radost, tema ovog broja je SEMANTIČKI VEB / WEB 2.0 / BIBLIOTEKA 2.0. Pored ovog, sadržinski najvećeg dela, zainteresovani mogu pročitati i radove koji se tiču teme Čovek informatičke kulture, kao i smernice IFLE za bibliotečka udruženja. Semantički web nerazdvojno je povezan sa pitanjima digitalne zaštite, jer nije bitno samo šta će se i kako digitalizovati za budućnost, već i kako će se stvorene informacije koristiti, odnosno kako im pristupati. Preporučujemo da pogledate zanimljive i korisne tekstove kolega beogradskih ustanova, kao i nekoliko prevoda, o ovoj veoma aktuelnoj temi.

Možete ostaviti komentar (0) 24.04.2009. 10:44

<< Prva < Prethodna [2 / 4] Naredna > Poslednja >>