O digitalizaciji - 2. deo

Smernice digitalizacije

Smernice digitalizacije odnose se na međunarodna ili nacionalna uputstva i preporuke za organizovanje instuticionalizovanih projekata digitalizacije. Već je uobičajena praksa da svaki posao digitalizacije započne sa upoznavanjem preporuka, odnosno iskustava prethodnih projekata digitalizacije. Istovremeno, definisanje nacionalnih smernica za digitalizaciju podrazumeva saglasnost sa prihvaćenim međunarodnim principima, standardima i uputstvima. U zemljama Evropske Unije 2001. godine uspostavljena je digitalna mreža biblioteka MINERVA, koja, između ostalog, upućuje na veliki broj dokumenata koji se odnose i na digitalizaciju, a dostupni su u elektronskom obliku na internetu. Veoma iscrpan spisak onlajn izvora nalazi se na adresi http://www.minervaeurope.org/interoperability/digitisationguidelines.htm, uz napomenu da lista sadrži smernice za digitalizaciju tradicionalnog papirnog materijala koji se čuva u bibliotekama, arhivima ili muzejima. Isti sajt prikuplja i dobre primere digitalizacije u zemljama Evropske Unije.

IFLA je 2002. godine formulisala smernice za digitalizaciju koje se direktno odnose na digitalizovanje bibliotečke građe. Pomenuti dokument, pod nazivom "Smernice za projekte digitalizacije", nastao je zajedničkim snagama eksperata IFLE i Međunarodnog saveta arhiva (International Council on Archives, ICA), i podnet je UNESCO-u marta 2002. godine. To je jedno od najvažnijih uputstava za institucionalnu digitalizaciju u bibliotekama i arhivima, koje pokriva pitanja od ciljeva digitalizacije, do upravljanja projektima i finansijskim detaljima.

Nacionalne smernice za digitalizaciju

Opšte nacionalne smernice za digitalizaciju kulturne, naučne i istorijske baštine kod nas još uvek nisu zvanično objavljene. U Srbiji je 2002. godine stvoren Nacionalni centar za digitalizaciju (NCD), "kao mesto u kome će se okupiti naše vodeće ustanove koje se bave kulturom i naukama orijentisanim ka računarstvu i koje će zajedničkim snagama raditi na digitalizaciji nacionalne baštine i obezbediti dugoročno istrajavanje u sprovođenju odgovarajućih aktivnosti". Osnivači Centra su Arheološki institut SANU, Arhiv Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Matematički fakultet iz Beograda, Matematički institut SANU, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej iz Beograda i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Može se videti da su osnivači Centra uglavnom ustanove od nacionalnog značaja, što ohrabruje ako se posmatra dugoročna perspektiva takve institucije. Međutim, kako je rečeno na jednom skupu, NCD je praktično ostao na nivou projekta, tj. inicijative,, velikim delom zbog odnosa države i relevantnih ministarstava kulture i nauke prema digitalizaciji uopšte. Želja mnogobrojnih ustanova da regulativu za digitalizaciju dobijaju direktno iz Centra za sada ne može biti ispunjena i tako će ostati sve dok NCD ne bude dobio status stalne institucije, finansijski i organizaciono podržane od strane države ili osnivača. Do tada, aktivnosti NCD ostaju na nivou organizovanja konferencija i objavljivanja stručnih radova u časopisima.

U časopisu Glas biblioteke (14/2007) objavljen je rad prof. dr Aleksandre Vraneš "Digitalizacija zavičajnih fondova u narodnim bibliotekama", str. 5-26. Autorka u radu prvenstvo digitalizacije u javnim bibliotekama daje zavičajnim zbirkama i posebnim kolekcijama, "jer one i jesu temelj nacionalnog nasleđa" (str. 17). Iz tog rada prenećemo delove, koji se uslovno mogu smatrati kao neke najopštije smernice za digitalizovanje građe u ustanovama kulture:

"Pre početka postupka digitalizacije zavičajnih fondova, biblioteka, odnosno konzorcijum, treba da jasno, a u skladu sa preporukama Nacionalnog centra za digitalizaciju, odrede koje su njihove potrebe, razlozi i mogućnosti konverzije građe u digitalnu formu.... U zemlji poput naše, suočenoj sa ekonomskom neizvesnošću i slabostima, valja dobro ispitati potrebe lokalne i državne sredine kako se ne bi stihijski pristupilo formiranju virtuelne kolekcije. Takođe, valja pripremiti urednu tehničku dokumentaciju i zahteve za implementaciju odgovarajućeg hardvera i softvera kako bi se dobio odgovarajući kvalitet slike, zvuka, bibliografskog opisa, organizacije zapisa i oblika pretraživanja. Izuzetno je važno da se pomenuta virtuelna posebna kolekcija identifikuje i zaštiti i kao svojina biblioteke, a takođe i svaki njen činilac, čija samosvojnost i autentičnost, kao i autorska prava, u procesu digitalizacije ne smeju biti narušeni.

Svaka biblioteka koja poseduje zavičajni fond može da, u skladu sa opštim preporukama i standardima, uspostavi samostalnu mrežu nabavke publikacija, kataloške i klasifikacione obrade, promovisanja građa putem kataloga, izložbi, različitih javnih manifestacija. Ipak, ne treba pojedinačnim bibliotekama prepustiti odlučivanje o procesu digitalizacije zavičajnih zbirki, ne zato što za to nemaju znanja, potrebe i interesovanja, već zato što bi ovaj postupak trebalo tretirati kao projekat od nacionalnog značaja, za koji treba odrediti: snimanje trenutnog stanja, obim, sadržaj, kriterijume selekcije, materijalno angažovanje, opremu (računar, skener, digitalni fotoaparat) i program za digitalizaciju, format dokumenata, opis izvora informacija, poštovanje principa zaštite i autorskih prava, opredeljivanje za rad sa sopstvenim, ili sa strane angažovanim sredstvima i kadrovskim potencijalima, preciziranje plana rada, definisanje standarda u cilju interoperabilnosti i principa evaluacije.

Organizovanje digitalnih zavičajnih biblioteka u jedinstvenu mrežu podrazumeva:
- otvorenost za sve korisnike,
- vidljivost na mreži,
- zaštitu originalnih dokumenata,
- međusobno pretraživanje,
- prevazilaženje problema koji iz kriterijuma zavičajnosti proističu: geografske, istorijske, personalne, sadržajne odrednice jednog dela ili autora koji istovremeno biva prisvajan u više «zavičaja»,
- interaktivna komunikacija na mreži.

Nacionalne smernice za digitalizaciju zavičajnih zbirki zahtevaju:
- definisanje sadržaja digitalizacije,
- definisanje infrastrukture i tehničkih standarda,
- standardizovanje terminologije,
- definisanje principa organizacije digitalnih dokumenata i njihovih zapisa,
- definisanje standarda za indeksiranje digitalnih dokumenata,
- definisanje komunikacionih protokola za pristup podacima,
- definisanje standarda za čuvanje i zaštitu podataka ,
- definisanje metoda i modela pretraživanja podataka,
- definisanje standarda za korišćenje podataka,
- definisanje standarda za zaštitu autorskog prava, prava na privatnost." (str. 17-19)

Trenutno je u Srbiji daleko razvijenija praksa digitalizacije nego njeno teorijsko utemeljenje, na osnovu koga bi se pravilna praksa i sprovodila. Apsolutno je tačno da indivudalni rad svake ustanove u stvaranju digitalnih kolekcija ne može biti od nacionalnog značaja, ako govorimo s tog stanovišta. Pitanje koje se logično nameće jeste da li je bolje čekati nacionalne smernice za digitalizaciju pre početka rada ili započeti sopstvene programe digitalizacije, zasnovane na postojećim resursima i znanju. Možda vi imate odgovor?

Možete ostaviti komentar (0) 24.04.2008. 08:31

Novi broj časopisa D-Lib

Na sajtu elektronskog časopisa D-Lib http://www.dlib.org/ (ISSN 1082-9873; DOI 10.1045/dlib.magazine) objavljen je novi broj ovog najstarijeg elektronskog izdanja periodike iz oblasti digitalizacije. Časopis D-Lib važi i kao najpoznatije takvo izdanje, sa temama koje se prostiru od teorijske osnove istraživanja digitalnih kolekcija do praktičnih aspekata rada u oblasti digitalizacije. Posetioci sajta mogu pretraživati ili pregledati sva godišta i brojeve, sa člancima koji su dati u punom tekstu.

D-Lib casopis

U ovom (dvo)broju 3-4 (14. godište) D-Lib sadrži radove koji se bave ekonomskom održivošću projekata digitalizacije, digitalnim arhiviranjem, istraživanjem o mašinama za pretraživanje kolekcija, metapodacima i, konačno, korišćenjem softvera otvorenog koda (Open Source) kao interfejsa za digitalne biblioteke.

* Časopis D-Lib je u potpunosti posvećen istraživanjima i razvoju digitalnih biblioteka, sa temama koje pokrivaju oblasti novih tehnologija, aplikacija, primenjenih softverskih rešenja, društveni i socijalni kontekst digitalizacije itd. Izdavač časopisa je američka „Nacionalna korporacija za inicijativu u istraživanjima“ (Corporation for National Research Initiatives–CNRI), objavljuje se dvomesečno i celokupan sadržaj svih do sada objavljenih brojeva slobodno je dostupan. Prvi broj objavljen je još jula 1995. godine, duži niz godina časopis je izlazio mesečno i do sada je „štampano“ ukupno 134 broja, što D-Lib čini najdugovečnijim i sigurno jednim od najznačajnijih časopisa koji se bavi digitalizacijom iz perspektive bibliotečke delatnosti. Svi objavljeni članci i prilozi prošli su kroz postupak recenzije, što garantuje visok nivo stručnosti i relevantnosti tekstova.

Primarni cilj časopisa definisan je kroz „pravovremenu i efikasnu razmenu informacija zajednice digitalnih biblioteka“. Od svog pokretanja 1995. godine D-Lib je prerastao u nezaobilaznu referencu digitalizacije i projekata digitalnih biblioteka širom sveta. Od februara 2007. godine iza časopisa materijalno stoji i „D-Lib alijansa“, što je u suštini neformalna organizacija institucija i ustanova, čiji je jedini zadatak podrška daljem izlaženju časopisa u slobodnom pristupu (Open Access).

*Bogdan Trifunović, Internet ćošak 2008, u: Glas biblioteke 14/2007, Čačak: Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", 2008, str. 75-76.

Možete ostaviti komentar (0) 14.04.2008. 08:19

Alati za digitalne biblioteke

Na sajtu Digitalne biblioteke Britanske Kolumbije http://bcdlib.tc.ca/ nalazi se jedan od najvećih repozitorijuma elektronskih izvora koji se bave stvaranjem i organizacijom digitalnih kolekcija. Autori sajta na jednom mestu pohranili su mnogobrojne linkove ka adresama (odnosno "alatima" kako su ih oni definisali) koje se bave sledećim oblastima:

  1. Detaljna uputstva za rad sa digitalnim bibliotekama - http://bcdlib.tc.ca/tools-manuals.html
  2. Standardi - http://bcdlib.tc.ca/tools-standards.html
  3. Kursevi i obrazovni programi za digitalizaciju - http://bcdlib.tc.ca/tools-courses.html
  4. Digitalno (o)čuvanje - http://bcdlib.tc.ca/tools-preservation.html
  5. Softverska rešenja - http://bcdlib.tc.ca/tools-software.html

Iako neki od spiskova nisu ažurirani duže vreme, brojnost i raznovrsnost ponuđenih elektronskih izvora u potpunosti zadovoljavaju potrebe i naprednijih korisnika, dok će početnicima predstavljati nezaobilaznu adresu za upoznavanje sa osnovnim terminima i smernicama digitalizacije. Uslov - znanje engleskog jezika.

Možete ostaviti komentar (0) 03.04.2008. 09:26

4. SEEDI konferencija - Beograd, 12-15. jun 2008.

Ove godine se po četvrti put organizuje SEEDI konferencija za Jugoistočnu evropu o digitalizaciji kulturne i naučne baštine (Digitization of cultural and scientific heritage). Organizator konferencije je Nacionalni centar za digitalizaciju (www.ncd.matf.bg.ac.yu).

Nacionalni centar za digitalizaciju

SEEDI (više o ovoj inicijativi i projektu na adresi http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/seedi/) nastoji da svake godine okupi na jednom mestu arhiviste, bibliotekare, kustose, informatičare, inženjere, istraživače, predavače i ostale koji imaju dodirnih tačaka sa digitalizacijom kulturne i naučne baštine. U pitanju je jedan od retkih međunarodnih projekata na Balkanu za promociju digitalizacije, koji uspeva da opstane, mada možemo pretpostaviti s kojim se sve teškoćama organizacija suočava. Jedan od svojih osnovnih ciljeva SEEDI definiše kao podizanje svesti okruženja o smislu i korisnosti digitalizacije, što je i dalje prisutni problem na ovim prostorima.

Organizatori pozivaju zainteresovane da pošalju rezime svog rada/projekta koji bi mogao da se izloži na konferenciji do 1. aprila 2008. Teme radova/projekata sežu od stvaranja digitalnih objekata, transformacije iz analognog u digitalni oblik, njihov opis i prezentacija, procesuiranje i dugoročno očuvanje. U suštini, dobrodošli su svi prilozi koji se tiču digitalizacije kulturne i naučne baštine, a naročito oni koji opisuju primenu informacionih tehnologija u digitalizaciji. Svi radovi koji budu izloženi na konferenciji biće objavljeni u časopisu Pregled radova Nacionalnog centra za digitalizaciju/The Review of the National Center for Digitization (http://elib.mi.sanu.ac.yu/pages/browse_publication.php?cs=000001), pošto prođu proces recenzije međunarodnog uređivačkog odbora.

Važni datumi

Pun tekst o konferenciji nalazi se na adresi http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/seedi/events/seediConference4.html

Možete ostaviti komentar (4) 27.03.2008. 11:08

8. instruktivni seminar Mreže biblioteka

U Ljigu se već tradicionalno početkom aprila održava 8. seminar Prve virtuelne bibliotečke mreže Srbije. Tema ovogodišnjeg skupa je Modeli korišćenja digitalizovanih formi u radu javnih biblioteka, što ja razumem kao seminar primarno posvećen digitalizaciji, ali je prema najavljenim temama i govornicima u pitanju šira oblast. Ovaj seminar označen je kao master class, šta god to značilo, sva govorancija i “druženje” dešavaće se u vremešnom hotelu u Ljigu i na Divčibarama drugog dana (što je već manir većine sličnih skupova, da učesnike izvode na svež vazduh). Ekipa iz Čačka stiže samo na drugi dan (nekako smo se poklopili sa Divčibarama, šta da se radi), pa se vidimo, a program je sledeći:

Ljig 2008. seminar Utorak - 01. april 2008.
15.00 sati - Dolazak, prijava – evidencija, smeštaj u hotel Ljig.
16.00 sati - Koktel dobrodošlice, predsednika opštine Ljig, dr. Miroslava Maksimovića i Internet kluba
17.00 sati - Uvodno predavanje Dipl.inž Matjaž Filo, SAVREMENE INTENCIJE U KORIŠĆENjU DIGITALIZOVANIH FORMI U KULTURI I OBRAZOVANjU
18.00 sati - Interaktivnost u radu sa korisnicima biblio-usluga Predrag Đukić, BIBLIOTEČKI BLOGOVI
19.00 sati SVEČANO OTVARANjE
IVANA STEFANOVIĆ, državni sekretar Ministrarstva kulture Republike Srbije i beseda bibliotekara stvaraoca - RADOVAN BELI MARKOVIĆ
dodela priznanja mreže za:
- Očuvanje bibliotečkog dostojanstva
- Jačanje ugleda biblioteka u lokalnoj zajednici
- WEB biblioteku 2007.
0d 20.00 sati - SVEČANA VEČERA PO SKANDINAVSKOM MODELU

Sreda - 02. april 2008.

08.30 sati - Polazak autobusa za Divčibare
09.30 sati - Dolazak u hotel Divčibare
10.00 sati - Reč dobrodošlice povodom obeležavanja 140 godina Biblioteke „Ljubomir Nenadović“ u Valjevu

Kongresna sala

10.30 sati - Tamara Butigan, DIGITALNA BIBLIOTEKA NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE
dr Ranko Risojević, DIGITALNE KOLEKCIJE NARODNE I UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE REPUBLIKE SRPSKE
dr Zoran Ognjanović, DITALIZACIJA NAUČNIH RUKOPISA , iskustva Matematičkog instituta SANU
12.00 – 12.15 sati - Pauza (kafa)
12.15 sati - Jelena Stipetić, ZAJEDNIČKI PROJEKT HRV. NAR. KNJIŽ. ON-LINE REFERENTNE USLUGE - PITAJTE KNJIŽNIČARA
Jasmina Ninkov, KORIŠĆENjE ELEKTRONSKIH IZVORA U RADU JAVNIH BIBLIOTEKA
Vesna Vuksan, KREDIBILITET ELEKTRONSKIH IZVORA – KOLIKO VERUJETE INTERNETU
Jasna Kunić, NOVO ELEKTRONSKO OKRUŽENJE (Web 2) i AC - kutak
14.00 sati - ZAJEDNIČKI RUČAK
15.00 sati - OTVARANjE IZLOŽBE „JUBILEJ KNjIGE“
i Rad po radionicama
IT-SAVETNIK - Dipl.inž Matjaž Filo, IZMEĐU OPEN SORSA i WINDOWSA
NABAVKA - Olga Franić, IZAZOVI U NABAVCI ELEKTRONSKIH PUBLIKACIJA
OPREMANjE - Slađan Velinov i Radenko Smiljanić (Solenoid), INŽENjERING U OPREMANjU MOBILIJA ZA E - ČITAONICE
(osnovni i prateći program)
Po završetku radionica slobodno vreme
18.00 sati - Povratak autobusa za Ljig
20.00 sati - V e č e r a
21.00 sati - VEČE U LAGUNI, Tradicionalni program koji bibliotekarima priređuje prijatelj biblioteka - I.P. LAGUNA
Gost pisac - MIOMIR PETROVIĆ

Četvrtak - 03. april 2008.

09.00 sati - OKRUGLI STO
PREGLED AKTUELNE PRAKSE I MODELI KORIŠĆENjA DIGITALIZOVANIH FORMI U RADU JAVNIH BIBLIOTEKA
- Valjevo - Prijepolje - Sr.Mitrovica - Požarevac - Bijeljina - Lazarevac - Odžaci - Beograd…
10.15 sati - Pauza (kafa)
10.30 sati - Tijana Sekulić ( AT Haus), RAZVOJ PRISUSTVA SAJTA JAVNE BIBLIOTEKE NA GLOBALNOJ MREŽI
Mirko Marković (Internet klub), ZNAČAJ TEMATSKI OBJEDINjENOG NASTUPA I PONUDE DIGITALIZOVANIH SADRŽAJA OBRAZOVANjA I KULTURE
12.00 sati - Dipl.inž Matjaž Filo, REZIME SKUPA
13.00 sati - DODELA SERTIFIKATA
13.30 sati - ZAJEDNIČKI RUČAK

Možete ostaviti komentar (1) 25.03.2008. 12:34

<< Prva < Prethodna [17 / 18] Naredna > Poslednja >>