Novi broj časopisa D-Lib

Na sajtu elektronskog časopisa D-Lib http://www.dlib.org/ (ISSN 1082-9873; DOI 10.1045/dlib.magazine) objavljen je novi broj ovog najstarijeg elektronskog izdanja periodike iz oblasti digitalizacije. Časopis D-Lib važi i kao najpoznatije takvo izdanje, sa temama koje se prostiru od teorijske osnove istraživanja digitalnih kolekcija do praktičnih aspekata rada u oblasti digitalizacije. Posetioci sajta mogu pretraživati ili pregledati sva godišta i brojeve, sa člancima koji su dati u punom tekstu.

D-Lib casopis

U ovom (dvo)broju 3-4 (14. godište) D-Lib sadrži radove koji se bave ekonomskom održivošću projekata digitalizacije, digitalnim arhiviranjem, istraživanjem o mašinama za pretraživanje kolekcija, metapodacima i, konačno, korišćenjem softvera otvorenog koda (Open Source) kao interfejsa za digitalne biblioteke.

* Časopis D-Lib je u potpunosti posvećen istraživanjima i razvoju digitalnih biblioteka, sa temama koje pokrivaju oblasti novih tehnologija, aplikacija, primenjenih softverskih rešenja, društveni i socijalni kontekst digitalizacije itd. Izdavač časopisa je američka „Nacionalna korporacija za inicijativu u istraživanjima“ (Corporation for National Research Initiatives–CNRI), objavljuje se dvomesečno i celokupan sadržaj svih do sada objavljenih brojeva slobodno je dostupan. Prvi broj objavljen je još jula 1995. godine, duži niz godina časopis je izlazio mesečno i do sada je „štampano“ ukupno 134 broja, što D-Lib čini najdugovečnijim i sigurno jednim od najznačajnijih časopisa koji se bavi digitalizacijom iz perspektive bibliotečke delatnosti. Svi objavljeni članci i prilozi prošli su kroz postupak recenzije, što garantuje visok nivo stručnosti i relevantnosti tekstova.

Primarni cilj časopisa definisan je kroz „pravovremenu i efikasnu razmenu informacija zajednice digitalnih biblioteka“. Od svog pokretanja 1995. godine D-Lib je prerastao u nezaobilaznu referencu digitalizacije i projekata digitalnih biblioteka širom sveta. Od februara 2007. godine iza časopisa materijalno stoji i „D-Lib alijansa“, što je u suštini neformalna organizacija institucija i ustanova, čiji je jedini zadatak podrška daljem izlaženju časopisa u slobodnom pristupu (Open Access).

*Bogdan Trifunović, Internet ćošak 2008, u: Glas biblioteke 14/2007, Čačak: Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis", 2008, str. 75-76.

Možete ostaviti komentar (0) 14.04.2008. 08:19

Alati za digitalne biblioteke

Na sajtu Digitalne biblioteke Britanske Kolumbije http://bcdlib.tc.ca/ nalazi se jedan od najvećih repozitorijuma elektronskih izvora koji se bave stvaranjem i organizacijom digitalnih kolekcija. Autori sajta na jednom mestu pohranili su mnogobrojne linkove ka adresama (odnosno "alatima" kako su ih oni definisali) koje se bave sledećim oblastima:

  1. Detaljna uputstva za rad sa digitalnim bibliotekama - http://bcdlib.tc.ca/tools-manuals.html
  2. Standardi - http://bcdlib.tc.ca/tools-standards.html
  3. Kursevi i obrazovni programi za digitalizaciju - http://bcdlib.tc.ca/tools-courses.html
  4. Digitalno (o)čuvanje - http://bcdlib.tc.ca/tools-preservation.html
  5. Softverska rešenja - http://bcdlib.tc.ca/tools-software.html

Iako neki od spiskova nisu ažurirani duže vreme, brojnost i raznovrsnost ponuđenih elektronskih izvora u potpunosti zadovoljavaju potrebe i naprednijih korisnika, dok će početnicima predstavljati nezaobilaznu adresu za upoznavanje sa osnovnim terminima i smernicama digitalizacije. Uslov - znanje engleskog jezika.

Možete ostaviti komentar (0) 03.04.2008. 09:26

4. SEEDI konferencija - Beograd, 12-15. jun 2008.

Ove godine se po četvrti put organizuje SEEDI konferencija za Jugoistočnu evropu o digitalizaciji kulturne i naučne baštine (Digitization of cultural and scientific heritage). Organizator konferencije je Nacionalni centar za digitalizaciju (www.ncd.matf.bg.ac.yu).

Nacionalni centar za digitalizaciju

SEEDI (više o ovoj inicijativi i projektu na adresi http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/seedi/) nastoji da svake godine okupi na jednom mestu arhiviste, bibliotekare, kustose, informatičare, inženjere, istraživače, predavače i ostale koji imaju dodirnih tačaka sa digitalizacijom kulturne i naučne baštine. U pitanju je jedan od retkih međunarodnih projekata na Balkanu za promociju digitalizacije, koji uspeva da opstane, mada možemo pretpostaviti s kojim se sve teškoćama organizacija suočava. Jedan od svojih osnovnih ciljeva SEEDI definiše kao podizanje svesti okruženja o smislu i korisnosti digitalizacije, što je i dalje prisutni problem na ovim prostorima.

Organizatori pozivaju zainteresovane da pošalju rezime svog rada/projekta koji bi mogao da se izloži na konferenciji do 1. aprila 2008. Teme radova/projekata sežu od stvaranja digitalnih objekata, transformacije iz analognog u digitalni oblik, njihov opis i prezentacija, procesuiranje i dugoročno očuvanje. U suštini, dobrodošli su svi prilozi koji se tiču digitalizacije kulturne i naučne baštine, a naročito oni koji opisuju primenu informacionih tehnologija u digitalizaciji. Svi radovi koji budu izloženi na konferenciji biće objavljeni u časopisu Pregled radova Nacionalnog centra za digitalizaciju/The Review of the National Center for Digitization (http://elib.mi.sanu.ac.yu/pages/browse_publication.php?cs=000001), pošto prođu proces recenzije međunarodnog uređivačkog odbora.

Važni datumi

Pun tekst o konferenciji nalazi se na adresi http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/seedi/events/seediConference4.html

Možete ostaviti komentar (4) 27.03.2008. 11:08

8. instruktivni seminar Mreže biblioteka

U Ljigu se već tradicionalno početkom aprila održava 8. seminar Prve virtuelne bibliotečke mreže Srbije. Tema ovogodišnjeg skupa je Modeli korišćenja digitalizovanih formi u radu javnih biblioteka, što ja razumem kao seminar primarno posvećen digitalizaciji, ali je prema najavljenim temama i govornicima u pitanju šira oblast. Ovaj seminar označen je kao master class, šta god to značilo, sva govorancija i “druženje” dešavaće se u vremešnom hotelu u Ljigu i na Divčibarama drugog dana (što je već manir većine sličnih skupova, da učesnike izvode na svež vazduh). Ekipa iz Čačka stiže samo na drugi dan (nekako smo se poklopili sa Divčibarama, šta da se radi), pa se vidimo, a program je sledeći:

Ljig 2008. seminar Utorak - 01. april 2008.
15.00 sati - Dolazak, prijava – evidencija, smeštaj u hotel Ljig.
16.00 sati - Koktel dobrodošlice, predsednika opštine Ljig, dr. Miroslava Maksimovića i Internet kluba
17.00 sati - Uvodno predavanje Dipl.inž Matjaž Filo, SAVREMENE INTENCIJE U KORIŠĆENjU DIGITALIZOVANIH FORMI U KULTURI I OBRAZOVANjU
18.00 sati - Interaktivnost u radu sa korisnicima biblio-usluga Predrag Đukić, BIBLIOTEČKI BLOGOVI
19.00 sati SVEČANO OTVARANjE
IVANA STEFANOVIĆ, državni sekretar Ministrarstva kulture Republike Srbije i beseda bibliotekara stvaraoca - RADOVAN BELI MARKOVIĆ
dodela priznanja mreže za:
- Očuvanje bibliotečkog dostojanstva
- Jačanje ugleda biblioteka u lokalnoj zajednici
- WEB biblioteku 2007.
0d 20.00 sati - SVEČANA VEČERA PO SKANDINAVSKOM MODELU

Sreda - 02. april 2008.

08.30 sati - Polazak autobusa za Divčibare
09.30 sati - Dolazak u hotel Divčibare
10.00 sati - Reč dobrodošlice povodom obeležavanja 140 godina Biblioteke „Ljubomir Nenadović“ u Valjevu

Kongresna sala

10.30 sati - Tamara Butigan, DIGITALNA BIBLIOTEKA NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE
dr Ranko Risojević, DIGITALNE KOLEKCIJE NARODNE I UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE REPUBLIKE SRPSKE
dr Zoran Ognjanović, DITALIZACIJA NAUČNIH RUKOPISA , iskustva Matematičkog instituta SANU
12.00 – 12.15 sati - Pauza (kafa)
12.15 sati - Jelena Stipetić, ZAJEDNIČKI PROJEKT HRV. NAR. KNJIŽ. ON-LINE REFERENTNE USLUGE - PITAJTE KNJIŽNIČARA
Jasmina Ninkov, KORIŠĆENjE ELEKTRONSKIH IZVORA U RADU JAVNIH BIBLIOTEKA
Vesna Vuksan, KREDIBILITET ELEKTRONSKIH IZVORA – KOLIKO VERUJETE INTERNETU
Jasna Kunić, NOVO ELEKTRONSKO OKRUŽENJE (Web 2) i AC - kutak
14.00 sati - ZAJEDNIČKI RUČAK
15.00 sati - OTVARANjE IZLOŽBE „JUBILEJ KNjIGE“
i Rad po radionicama
IT-SAVETNIK - Dipl.inž Matjaž Filo, IZMEĐU OPEN SORSA i WINDOWSA
NABAVKA - Olga Franić, IZAZOVI U NABAVCI ELEKTRONSKIH PUBLIKACIJA
OPREMANjE - Slađan Velinov i Radenko Smiljanić (Solenoid), INŽENjERING U OPREMANjU MOBILIJA ZA E - ČITAONICE
(osnovni i prateći program)
Po završetku radionica slobodno vreme
18.00 sati - Povratak autobusa za Ljig
20.00 sati - V e č e r a
21.00 sati - VEČE U LAGUNI, Tradicionalni program koji bibliotekarima priređuje prijatelj biblioteka - I.P. LAGUNA
Gost pisac - MIOMIR PETROVIĆ

Četvrtak - 03. april 2008.

09.00 sati - OKRUGLI STO
PREGLED AKTUELNE PRAKSE I MODELI KORIŠĆENjA DIGITALIZOVANIH FORMI U RADU JAVNIH BIBLIOTEKA
- Valjevo - Prijepolje - Sr.Mitrovica - Požarevac - Bijeljina - Lazarevac - Odžaci - Beograd…
10.15 sati - Pauza (kafa)
10.30 sati - Tijana Sekulić ( AT Haus), RAZVOJ PRISUSTVA SAJTA JAVNE BIBLIOTEKE NA GLOBALNOJ MREŽI
Mirko Marković (Internet klub), ZNAČAJ TEMATSKI OBJEDINjENOG NASTUPA I PONUDE DIGITALIZOVANIH SADRŽAJA OBRAZOVANjA I KULTURE
12.00 sati - Dipl.inž Matjaž Filo, REZIME SKUPA
13.00 sati - DODELA SERTIFIKATA
13.30 sati - ZAJEDNIČKI RUČAK

Možete ostaviti komentar (1) 25.03.2008. 12:34

O digitalizaciji - 1. deo

Definicije digitalizacije

Digitalizacija se može definisati na mnogo načina. Duže definicije, koje se baziraju na tehničkim detaljima, glasile bi kao prenošenje nekog analognog materijala u digitalni oblik i organizovanje digitalizovane građe kroz kolekcije, koje se mogu pregledati i pretraživati od strane korisnika (Bogdan Trifunović, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” Čačak, str. 28). Kraće i jednostavnije definicije nastoje da na jezgrovit način obuhvate suštinu digitalizacije, naglašavajući očuvanje, promociju i korišćenje digitalizovane građe u “virtuelnom” svetu digitalnih tehnologija. Najprostija i potpuno pogrešna objašnjenja definisala bi digitalizaciju kao skeniranje ili fotografisanje građe. Pomenute operacije su samo koraci u procesu digitalizacije, koji prethode ostalim: organizaciji digitalizovane građe u kolekcije, dodeljivanju meta-podataka svim jedinicama, izradi baze podataka na osnovu koje će kolekcije biti pretražive po više osnova (autoru, naslovu, ključnim rečima…), kao i izradi interfejsa preko kojeg će korisnici koristiti kolekcije.

Ciljevi

Primarni cilj procesa digitalizovanja pre svega bi trebao biti sadržan u očuvanju osetljivijih i vrednijih delova fonda. Usled intenzivnog korišćenja, starije publikacije, koje uglavnom biblioteke poseduju u jednom primerku, habaju se i nepovratno propadaju, što bibliotekare dovodi u tešku situaciju da korisnicima ograničavaju pristup takvoj vrsti građe. Digitalizacija treba upravo da reši takve probleme, gde bi se stvaranjem digitalnih kopija (na optičkim medijima, veb serverima, itd) korisnicima pružila mogućnost da dobiju makar neki pristup građi. Tu dolazimo i do drugog cilja, većoj dostupnosti digitalnih kolekcija korisnicima. Pojedini delovi fondova javnih biblioteka, poput zavičajnih, zatvorenog su tipa, što znači sa naglašenom arhivskom funkcijom, a njihova digitalizacija i internet prezentacija omoguđavaju otvorenost prema širem krugu korisnika (Aleksandra Vraneš, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” Čačak, str. 10).

Ograničenja

Iako se digitalne tehnologije ne koriste dovoljno dugo da bi prošle test vremena što se tiče trajnosti i nepromenljivosti digitalnog zapisa, zbog raširenosti, niske cene koštanja, lake primene, teško da postoji druga alternativa (iako se u arhivistici i dalje insistira na mikrofilmovanju, ali to je već pitanje koje prevazilazi okvire ovog teksta). Sigurno je da nam na dugi rok niko ne bi garantovao trajnost kompakt diskova ili hard diskova kao nosača informacija, zbog čega je potrebno vršiti redovno pravljenje novih kopija (svakih pet godina, pa čak i na kraći rok). Još jedno od ograničenja, koje se često eksploatiše u diskusiji, predstavlja potreba za spoljnim uređajima da bi se digitalne kolekcije koristile. Iako je to tačno, sama suština digitalnih tehnologija podrazumeva korišćenje takvih uređaja, poput računara, pa u ovom slučaju govorimo o subjektivnom odnosu pojedinaca prema aktuelnim trendovima. Posebno poglavlje trebalo bi posvetiti autorskim pravima i lakoj mogućnosti njihovog kršenja. Autorska prava nisu jasno definisana i, što je važnije, ne poštuju se u velikom broju slučajeva, jer je naizgled najlakše skenirati neko delo i objaviti ga kao takvog na internetu. Intelektualna svojina predstavlja osnovu za podsticanje stvaralaštva, pa se programi digitalizacije moraju obavljati uz poštovanje svih autorskih i srodnih prava.

Možete ostaviti komentar (0) 25.03.2008. 11:26

<< Prva < Prethodna [17 / 18] Naredna > Poslednja >>