Besplatan pristup servisu elektronskih knjiga

Zahvaljujući aktivnostima Narodne biblioteke Srbije na polju međunarodne saradnje, ostvarena je izuzetna prilika da korisnici iz Srbije (ali i šire) dobiju slobodan pristup digitalnoj biblioteci od 750.000+ e-knjiga i 23.000+ audio knjiga od 1. novembra do 31. decembra 2009. godine 31. januara 2010. godine. Pomenutu digitalnu biblioteku predstavlja udruženje "Svetska javna biblioteka" (The World Public Library Association, http://worldlibrary.net) i ona sadrži preko 750.000 elektronskih knjiga u PDF formatu na preko 100 jezika, kao i preko 23.000 zvučnih elektronskih knjiga.

U besplatnom pristupu je oko 200 popularnih naslova, dok se pristup ostalim naslovima plaća. Narodna biblioteka Srbije je aktivnostima svoje međunarodne saradnje ostvarila pravo na besplatan pristup svim sadržajima ovog servisa u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2009. godine 31. januara 2010. godine. Korisničko ime i lozinka za besplatni pristup glase: NBS i NBS2009 i mogu se uneti na početku korišćenja servisa pod opcijom MEMBERS ili po potrebi pre preuzimanja e-knjige. Zahvaljujući ljubaznosti kolega iz NBS ovaj servis će do kraja godine biti slobodno dostupan svim zainteresovanim pojedincima.

Pregledanje svih zbirki moguće je na adresi http://worldlibrary.net/Collections.htm, a pretraživanje elektronskih knjiga na http://66.175.80.129/worldlibrary/form/wplqualifiedSearch.jsp. Kratkim pregledom sadržaja i korišćenjem pretraživača na sajtu stekli smo uvid da je moguće preuzeti veliki broj publikacija (monografske publikacije, zbornici, dokumenti, uputstva) iz oblasti digitalizacije i digitalne zaštite, pa možemo da damo punu preporuku za korišćenje biblioteke dok traje ova pogodnost.

Možete ostaviti komentar (4) 19.11.2009. 10:28

Čačanske kolekcije u Digitalnoj NBS

Iako nismo direktno obavešteni, posredno smo došli do saznanja da su kolege iz Narodne biblioteke Srbije postavile deo naših digitalnih kolekcija u Digitalnu NBS. Konkretno, u pitanju je kolekcija starih razglednica iz zavičajnog fonda čačanske Biblioteke, koja obuhvata razglednice Čačka, Gornjeg Milanovca, Guče, Ivanjice i Javora, koje su objavljene od kraja 19. veka do perioda pred Drugi svetski rat.

Naime, pretragom na Google imena današnje gimnazije u Gornjem Milanovcu naišli smo u vrhu rezultata link http://digital.nb.rs/scc/direct.php?sign=GBCA-razglednice-059 koji upućuje na dokument u Digitalnoj NBS. To samo po sebi ne znači mnogo, ali nam je opis dokumenta bio poznat, a naročito nas je u linku dokumenta zaintrigiralo „GBCA“. Kako se ispostavilo to je ime zbirke od 106 dokumenata, koja se zove „Čačak na starim razglednicama“, a puna URL adresa je http://digital.nb.rs/collection/gbca-razglednice

Kako se može videti, metapodaci su preuzeti iz Digitalne biblioteke Čačka, dok je zaista šteta što u interfejsu Digitalne NBS nije predviđen veći prozor za otvaranje Flash aplikacije u kojoj se dokumenti prikazuju. To naročito dolazi do izražaja kada su u pitanju dokumenti bogatog vizuelnog karaktera, kakve su fotografije ili razglednice. Doduše, korisnici mogu da odaberu prikaz preko celog ekrana birane publikacije, ali i tada se zahteva postojanje instalirane podrške za Flash u veb čitaču da bi prikaz bio moguć. Iz naslova zbirke/kolekcije korisnici mogu da zaključe da je svih 106 razglednica iz baštine Čačka, dok tu ima, kao što je na početku teksta napomenuto, i drugih gradova i mesta, kojima je Gradska biblioteka Čačak matična, pa stoga predstavljaju deo fonda Zavičajnog odeljenja. Ali to možemo za sada okarakterisati kao sitnice, drago nam je da smo deo velike digitalne biblioteke Srbije, tj. jedine digitalne biblioteke u Srbiji koja se s pravom može okarakterisati nacionalnom po broju i raznovrsnosti digitalizovanih dokumenata.

Možete ostaviti komentar (3) 16.11.2009. 14:09

Započeta saradnja sa CDHN

Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ sa velikim zadovoljstvom obaveštava da je započeta saradnja sa Centrom za digitalne humanističke nauke. Centar za digitalne humanističke nauke se bavi razvojem teorijskih osnova i praktične upotrebe digitalnih tehnologija u istraživanju, nastavi i promociji filoloških, leksikografskih, književnih i drugih humanističkih nauka. Na čelu Centra je Toma Tasovac, koji za sada, sa okupljenim timom kolega, iz entuzijazma radi na nekoliko projekata. Više o tome pogledajte na stranici o projektima http://humanistika.org/?cat=3.

Pomenuta saradnja naših centara ostvarena je kroz ustupanje dela digitalizovane građe iz Digitalne biblioteke, odnosno tekstova nastalih procesom optičkog prepoznavanja karaktera skeniranih dokumenata, za potrebe dodavanja u korpus tekstova koji se u CDHN-u koriste za izradu bilingvalizovanog srpsko-engleskog onlajn rečnika. Kolega Tasovac se obratio našoj ustanovi za uspostavljanje saradnje, čemu su Centar za digitalizaciju i Gradska biblioteka Čačak izašli u susret bez mnogo razmišljanja. Velika kolekcija tekstualnih dokumenata, nastalih tokom redovnog procesa digitalizacije, predata je besplatno i bezuslovno CDHN-u. Gradska biblioteka u Čačku na ovaj način pruža malu podrušku ovoj inicijativi i poziva srodne ustanove, kao i nadležne institucije, da u skladu sa mogućnostima učine isto.

Možete ostaviti komentar (0) 30.10.2009. 12:17

50.000 digitalizovanih stranica u našoj bazi

Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" sa velikim zadovoljstvom saopštava da je naša baza podataka digitalizovanih dokumenata (koja se zove Dnevnik digitalizacije) danas, 23. oktobra 2009, ubeležila 50.000 skeniranih dokumenata. Kada kažemo skeniranih dokumenata mislimo na broj stranica građe koje su prošle kroz naše skenere. Svih 50.000 (i nešto) digitalnih dokumenata opisani su preko metapodataka u bazi, koja je pretraživa po više osnova. Digitalizovane dokumente čuvamo nezavisno od baze u više kopija i na više medijuma, kako bi smo obezbedili njihovo dugoročno čuvanje. Ovaj broj od 50.000 nije i ukupan broj jedinica kojima raspolažemo u digitalnoj formi, jer tu treba dodati elektronski rođene dokumente, jedinice digitalizovane u drugim ustanovama s kojima smo sarađivali (NBS na primer) i one do kojih smo došli u posed a nisu još obrađene, tako da krajnji broj treba uvećati za još nekoliko hiljada. Ali i ovako imamo razloga za malo slavlje i obeležavanje svojevrsnog jubileja.

Konkretna stranica, koju možete videti iznad, predstavlja 71. stranicu romana "Oni i mi" zavičajnog autora Siniše Paunovića (1903-1995), koji je objavljen u Beogradu 1930. godine. Biblioteka u Čačku dobila je na poklon legat Siniše Paunovića od porodice i pravo da slobodno raspolaže sa zaostavštinom sadržanom u legatu. Originalni digitalni dokument nastao je radom Epson 15000 GT skenera, u rezoluciji 300dpi i u 24 bita kolor paleti. Ime dokumenta u bazi je knj1543-0063.tif. U narednom periodu čitava knjiga biće postavljena u Digitalnu biblioteku, čime će postati slobodno dostupna svim korisnicima.

Inače bi smo želeli da dodamo da je u Centru u toku rad na prilagođavanju Dnevnika digitalizacije za korišćenje u drugim ustanovama zainteresovanim da počnu digitalizaciju, kao i pisanje detaljnog uputstva za njegovo korišćenje. Na taj način Centar za digitalizaciju i Gradska biblioteka Čačak žele da pruže mali doprinos u stvaranju digitalne biblioteke Srbije u budućnosti. Više informacija o tome sledi uskoro.

Možete ostaviti komentar (0) 23.10.2009. 13:40

Projekti digitalizacije u Srbiji 1

Ovaj tekst trebalo bi da bude uvod u seriju tekstova o projektima digitalizacije u Srbiji. Kada kažemo "u Srbiji" mislimo na one projekte koji vode ustanove iz Srbije, kao i na projekte koji se primarno tiču naučne i kulturne baštine Srbije. Želja nam je da podržimo razne inicijative i entuzijazam kod određenog broja kolega u Srbiji i svetu, koji su prepoznali digitalizaciju kao potrebu istraživačkog rada u modernoj nauci, sredstvo za očuvanje određenih segmenata nacionalne kulture i alat za prodor iste te kulture na globalnu scenu. Nećemo govoriti o najpoznatijem i najznačajnijem projektu ili programu, Digitalnoj NBS, jer smatramo da je to već dobro poznat i dokazan projekat, kome još jedna mala reklama nije potrebna. Uostalom, najbolji dokaz vrednosti Digitalne biblioteke NBS je Google Page Rank 10, koji je sajt NBS dobio ovih dana, kao jedan od par desetina na čitavom internetu. Sigurno je da je količina i kvalitet objavljene digitalizovane građe značajno doprinelo tom uspehu jednog sajta na srpskom jeziku. Nećemo govoriti i o našem projektu Digitalne biblioteke, jer je poseban deo ovog bloga posvećen tome, a i dovoljno se već reklamiramo :).

Entuzijazam je verovatno pokretačka snaga većine manjih projekata, koji će biti u našem centru pažnje. To je dokazano i na iskustvu Biblioteke u Čačku, kada se početkom 2006. godine bojažljivo razmišljalo o digitalizaciji, ali to vidimo i kod drugih projekata, kao što je u primeru kolege Tome Tasovca, o čijem će radu ovde biti reči (njegov intervju u novinama "Blic" pogledajte na adresi http://www.blic.rs/intervju.php?id=497). Kako entuzijazam nije dovoljan da nečija dobra inicijativa opstane na dugi rok, ne krijemo da želimo da pišemo o dobrim primerima primene digitalizacije u Srbiji, kako bi se podigla svest o tome i kako bi određeni projekti dobili institucionalnu podršku u državi. Samo tako vidimo budućnost ovih projekata, odnosno široku primenu rezultata digitalizacije u nauci i kulturi. Smatramo da će predloženi projekti pobuditi šire interesovanje i pružiti podsticaj i drugima za rad, jer se oseća da mnoge institucije žele da započnu rad u ovoj oblasti, ali nedovoljno poznavanje problematike ili nedostatak stručnih kadrova su najčešći problemi koji se na početku moraju savladati. Primeri kako su to drugi uradili ili započeli (bilo da su privatni projekti, bibliotečki ili akademskih ustanova) mogu da motivišu druge, ali i da pruže malu satisfakciju autorima projekata, jer bez njihovog znanja i želje za radom ne bi smo danas imali o čemu da diskutujemo.

Nadamo se da će predloženi tekstovi o domaćim primerima pobuditi nečije interesovanje, dok bi smo iskoristili priliku da pozovemo sve da svojim komentarima ukažu na moguće projekte koji bi bili interesantni da o njima ovde govorimo. Napominjemo da možemo samo govoriti o projektima koji su online i dostupni svima preko interneta.Možete ostaviti komentar (0) 22.10.2009. 10:31

<< Prva < Prethodna [2 / 18] Naredna > Poslednja >>