Digitalizacija i digitalne bibliotekehttp://digital.cacak-dis.rs/Copyright Digitalizacija i digitalne bibliotekesNews LIDA konferencija (Libraries in the Digital Age) održava se godišnje od 2000. godine i posvećena je promenama u digitalnom okruženju biblioteka, informacionih sistema i usluga. Do 2009. godine LIDA se odžavala u Dubrovniku, da bi od ove godine domaćin postao Univerzitet u Zadru i grad Zadar. Vreme održavanja konferencije je 24-28. maj 2010. Svaka LIDA konferencija imala je određenu temu, koja je podeljena na dva segmenta: istraživanje sa razvojem i praktična primena. Za ovu godinu odabrane su teme "DIGITAL SCHOLARSHIP: support by digital libraries" i "DIGITAL NATIVES: challenges & innovations in reaching out to digital born generations". Smatramo da su ovo zanimljive i izazovne teme, kako za bibliotekare, tako i za širi spektar profesionalaca iz oblasti informacionih nauka i tehnologija, naročito iz perspektive aktuelnih trendova podstaknutih razvojem internet tehnologija. Na konferenciji će biti predstavljeni istraživački radovi prihvaćenih autora, posteri i demonstracije projekata i primena u praksi, dok će konferencijski deo skupa biti obogaćen sa dve do četiri radionice i forumom, na kome će se predstaviti doktoranti sa svojim istraživačkim projektima. Uzevši u obzir relativnu blizinu Zadra i umerene cene registracije za konferenciju, želimo da skrenemo pažnju zainteresovanim pojedincima i ustanovama na ovaj skup. Više informacija možete dobiti na zvaničnom sajtu konferencije http://web.ffos.hr/lida/.Thu, 04 Mar 2010 08:08:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/najave/lida-2010-konferencija/http://digital.cacak-dis.rs/najave/lida-2010-konferencija/ Zahvaljujući odličnoj saradnji Narodne biblioteke Srbije i Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka u januaru 2010. godine čuvena međuratna edicija dečje književnosti „Zlatna knjiga“ osvanula je na serveru NBS i postala jedna od najvećih digitalnih kolekcija koju je neka javna biblioteka priložila u Digitalnu NBS. Celokupna edicija (105 knjiga) digitalizovana je u Centru za digitalizaciju Biblioteke u Čačku i ona predstavlja deo legata Jovana Davidovića iz Zavičajnog odeljenja, osim 94. knjige iz edicije, koja je skenirana u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ iz Sombora, čime je digitalna kolekcija kompletirana. Digitalnu zbirku „Zlatna knjiga“ možete videti u okviru „Digitalne biblioteke“ na adresi http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html, odnosno u Digitalnoj NBS na adresi http://digital.nb.rs/collection/gbca-zlatna-knjiga. Ukupno je 16.683 stranica skenirano je na uređajima Centra za digitalizaciju, radom Alesandra Vukajlovića, informatičara Centra, i Bobana Obradovića, vojnika na civilnom služenju roka u našoj ustanovi tokom 2008. i 2009. godine. Neophodni metapodaci dobijeni su zahvaljujući radu „Edicija Zlatna knjiga u legatu Jovana Davidovića“ višeg bibliotekara Olivere Nedeljković („Glas biblioteke“ 12/2005, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, 2006, str. 47-73), dok su u Centru struktura dokumenata, direktorijuma i njihova imena prilagođeni objavljivanju u Digitalnoj NBS. Knjige su skenirane u rezoluciji 300 dpi u crno-beloj paleti, osim za korice i one stranice knjiga na kojima su ilustracije u boji. Centar za digitalizaciju uradio je i proces optičkog prepoznavanja karaktera (OCR), što će u budućnosti omogućiti pretragu ove kolekcije u punom tekstu. Jovan Davidović (1925-1977) bio je poliglota i knjigoljubac, rođen u selu Banjica nedaleko od Čačka. Legat od preko 2.400 knjiga Jovana Davidovića porodica je poklonila Gradskoj biblioteci Čačak 1979. godine i on čini sastavni deo fonda Zavičajnog odeljenja. Posebnu vrednost ovog legata daju stare i vredne publikacije, „a njenoj jedinstvenosti doprinose različita izdanja Svetog pisma i raritetna leksikografsko-lingvistička literatura na preko 90 jezika sveta“ (Olivera Nedeljković, „Edicija Zlatna knjiga u legatu Jovana Davidovića“, Glas biblioteke 12/2005, Čačak, 2006, 47-73 - http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/Glas_biblioteke_12/olivera_nedeljkovic.html). Ediciju „Zlatna knjiga“ uređivao je dramski pisac, pozorišni kritičar, novinar i prevodilac Živojin Bata Vukadinović (1902-1949), u početku i kao izdavač, da bi od 11. knjige iz edicije (1931) izdavač postao Geca Kon. Tokom svog izlaženja ova edicija važila je za najbolju kolekciju dečje literature, kako svojom sadržinom (prevodi, prerade i sažeci stranih dela, domaći naslovi za decu), tako i opremom (naročito su značajne ilustracije ruskog emigranta Vladimira Žedrinskog).Tue, 02 Feb 2010 12:42:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/digitalna-biblioteka/zlatna-knjiga-deo-digitalne-nbs/http://digital.cacak-dis.rs/digitalna-biblioteka/zlatna-knjiga-deo-digitalne-nbs/ Centar za razvoj Interneta i Slobodan Marković organizatori su serije okruglih stolova koji imaju za cilj da razmotre do sada usvojene državne strategije i akcione planove vezano za razvoj informacionog društva i elektronskih komunikacija u Srbiji. Prvi sastanak na temu podsticanja razvoja elektronskog sadržaja i zaštite kulturnog nasleđa u digitalnom dobu održan je 15. januara 2010. u 12h u prostoru Galerije O3ONE (www.o3one.rs), Andrićev venac 12, Beograd. Za osnovu rasprave uzeta je eSEE Agenda+ koju je Srbija potpisala još krajem 2007. godine  (http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2014). Na listi prioriteta u ovom dokumentu nalazi se i: A.2. Razvoj i dostupnost što bogatijih online sadržaja i njihov prenos iz konvencionalnih formata; Digitalni sadržaj i servisi predstavljaju veoma važan potencijalni izvor novih zaposlenja. Učesnici će stimulisati razvoj digitalnog sadržaja i servisa u oblastima od javnog značaja – kulturnim, zdravstvenim, naučnim i obrazovnim sadržajima, geografskim informacijama, itd.  Sledeće ciljeve treba ispuniti: a. Sakupiti zahteve za što bogatijim domaćim/lokalnim sadržajem do 2009,  1. Definisati domaće/regionalne prioritete za što bogatiji domaći/lokalni  sadržaj koristeći usvojena pravila i iskustva EU,  2. Identifikovati iskustva najbolje prakse  na regionalnom/evropskom nivou u smislu upotrebe Interneta i pristupačnosti sadržaja,  3. Razviti interaktivne sadržaje na zvaničnim jezicima, b. Pratiti iskustva evropskog Sigurnijeg Internet plus-a do 2011,  1. Boriti se protiv ilegalnih sadržaja putem podrške javnosti,  2. Podići svest o sigurnijem Internetu među nastavnicima, roditeljima i decom,  3. Ograničiti neželjene i škodljive sadržaje putem ocenjivanja sadržaja (content rating), tehnologije filtriranja i borbe protiv neželjene pošte (spam),  4. Promovisati sigurnije okruženje putem Foruma za sigurniji Internet (Safer Internet Forum). Pored eSEE Agende+, još dva dokumenta su značajna za ovu oblast : - Akcioni plan za realizaciju eSEE Agende+ u Republici Srbiji od 2007. do 2012. godine - Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji iz 2006. godine, s tim što ovaj dokument očekuje usklađivanje sa pomenutim Akcionim planom Na okruglom stolu konstatovano je da je neophodan jak pritisak medija i velikih institucija na ministarstva i vladu, zapravo jedno snažno lobiranje za digitalizaciju, jer do sada taj pritisak nije bio dovoljno jak, a nedostaju i resursi. U toku diskusije pomenuti su primeri dobre prakse, između ostalog i onaj Narodne biblioteke Srbije na izgradnji digitalne biblioteke. Kao prećutni dogovor usvojen je predlog koji je stigao iz NBS, da u narednom periodu ova institucija u saradnji sa NCD-om napiše predlog nacionalne strategije digitalizacije. Temat Projekat Evropska biblioteka, objavljen u Glasniku Narodne biblioteke Srbije, br. 1/2006, sadrži tri značajna dokumenta koja se tiču digitalizacije i digitalnih biblioteka. - Preporuke Komisije Evropske unije o digitalizaciji i onlajn dostupnosti kulturnih dobara i digitalnoj zaštiti, 24. avgust 2006, 585/EC (Prevela sa engleskog Tanja Tasić) Download PDF - Zaključci Saveta Evropske unije o digitalizaciji i onlajn dostupnosti kulturnih dobara i o digitalnoj zaštiti 2006/C 297/01 (Prevela sa engleskog Tanja Tasić) Download PDF - i2010: Digitalne biblioteke (Prevela sa engleskog Vesna Jovanović) Download PDF Tamara Butigan Odeljenje za razvoj digitalne biblioteke i mikrografiju NBSTue, 26 Jan 2010 08:21:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/zastita-kulturnog-nasledja-u-digitalnom-dobu/http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/zastita-kulturnog-nasledja-u-digitalnom-dobu/ U razgovoru sa mnogima poslednjih nedelja čuo sam želju da se što pre isprati u istoriju 2009. godina i dočeka 2010, uz nadu da će biti mnogo bolja nego prethodna (a zar nije tako svaki put?). Zato želimo svima srećnu, zdravu, uspešnu i bolju 2010. godinu. Onima koji su usporili tokom proteklih godinu dana poželimo ubrzanje, oni koji su držali dobar ritam i tokom krizne godine - neka tako nastave! Srećna vam 2010! Happy New Year! Tue, 29 Dec 2009 14:26:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/2010/http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/2010/ Sa velikim zadovoljstvom prenosimo vest da je Nacionalni centar za digitalizaciju objavio 15. broj svog elektronskog časopisa Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju. Pomenuti broj nalazi se na adresi http://elib.mi.sanu.ac.rs/pages/browse_issue.php?db=ncd&rbr=1 i sadrži ukupno 12 priloga na 80 strana. Glavni urednik časopisa je prof. dr Žarko Mijajlović sa Matematičkog fakulteta u Beogradu. Objavljeni članci bave se temama kao što su COBISS XML (Tamara Butigan-Vučaj), konverzija TeX dokumenata u PDF fajlove (Aleksandar Pejović i Žarko Mijajlović), digitalizacijom fotografija iz ličnog fonda Nikole Tesle (Ivana Zorić), Srpskom virtuelnom opservatorijom (grupa autora), korišćenje laserskih tehnologija i tehnika digitalizacije u rekonstrukciji trodimenzionalnog izgleda objekata (dva rada) i nekoliko radova o digitalizaciji različitih kolekcija radova i dokumenata. Iz priloženog se vidi da i ovaj broj Pregleda ima multidisciplinarni karakter i da zastupljeni radovi pokrivaju više oblasti digitalizacije, uz obostranu pokrivenost teorije i prakse digitalizacije, što je i najbolja preporuka za njegovo korišćenje.Thu, 03 Dec 2009 14:11:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/prikazi/objavljen-15-broj-pregleda-ncd/http://digital.cacak-dis.rs/prikazi/objavljen-15-broj-pregleda-ncd/ Zahvaljujući aktivnostima Narodne biblioteke Srbije na polju međunarodne saradnje, ostvarena je izuzetna prilika da korisnici iz Srbije (ali i šire) dobiju slobodan pristup digitalnoj biblioteci od 750.000+ e-knjiga i 23.000+ audio knjiga od 1. novembra do 31. decembra 2009. godine 31. januara 2010. godine. Pomenutu digitalnu biblioteku predstavlja udruženje "Svetska javna biblioteka" (The World Public Library Association, http://worldlibrary.net) i ona sadrži preko 750.000 elektronskih knjiga u PDF formatu na preko 100 jezika, kao i preko 23.000 zvučnih elektronskih knjiga. U besplatnom pristupu je oko 200 popularnih naslova, dok se pristup ostalim naslovima plaća. Narodna biblioteka Srbije je aktivnostima svoje međunarodne saradnje ostvarila pravo na besplatan pristup svim sadržajima ovog servisa u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2009. godine 31. januara 2010. godine. Korisničko ime i lozinka za besplatni pristup glase: NBS i NBS2009 i mogu se uneti na početku korišćenja servisa pod opcijom MEMBERS ili po potrebi pre preuzimanja e-knjige. Zahvaljujući ljubaznosti kolega iz NBS ovaj servis će do kraja godine biti slobodno dostupan svim zainteresovanim pojedincima. Pregledanje svih zbirki moguće je na adresi http://worldlibrary.net/Collections.htm, a pretraživanje elektronskih knjiga na http://66.175.80.129/worldlibrary/form/wplqualifiedSearch.jsp. Kratkim pregledom sadržaja i korišćenjem pretraživača na sajtu stekli smo uvid da je moguće preuzeti veliki broj publikacija (monografske publikacije, zbornici, dokumenti, uputstva) iz oblasti digitalizacije i digitalne zaštite, pa možemo da damo punu preporuku za korišćenje biblioteke dok traje ova pogodnost. Thu, 19 Nov 2009 10:28:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/besplatan-pristup-servisu-elektronskih-knjiga/http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/besplatan-pristup-servisu-elektronskih-knjiga/ Iako nismo direktno obavešteni, posredno smo došli do saznanja da su kolege iz Narodne biblioteke Srbije postavile deo naših digitalnih kolekcija u Digitalnu NBS. Konkretno, u pitanju je kolekcija starih razglednica iz zavičajnog fonda čačanske Biblioteke, koja obuhvata razglednice Čačka, Gornjeg Milanovca, Guče, Ivanjice i Javora, koje su objavljene od kraja 19. veka do perioda pred Drugi svetski rat. Naime, pretragom na Google imena današnje gimnazije u Gornjem Milanovcu naišli smo u vrhu rezultata link http://digital.nb.rs/scc/direct.php?sign=GBCA-razglednice-059 koji upućuje na dokument u Digitalnoj NBS. To samo po sebi ne znači mnogo, ali nam je opis dokumenta bio poznat, a naročito nas je u linku dokumenta zaintrigiralo „GBCA“. Kako se ispostavilo to je ime zbirke od 106 dokumenata, koja se zove „Čačak na starim razglednicama“, a puna URL adresa je http://digital.nb.rs/collection/gbca-razglednice Kako se može videti, metapodaci su preuzeti iz Digitalne biblioteke Čačka, dok je zaista šteta što u interfejsu Digitalne NBS nije predviđen veći prozor za otvaranje Flash aplikacije u kojoj se dokumenti prikazuju. To naročito dolazi do izražaja kada su u pitanju dokumenti bogatog vizuelnog karaktera, kakve su fotografije ili razglednice. Doduše, korisnici mogu da odaberu prikaz preko celog ekrana birane publikacije, ali i tada se zahteva postojanje instalirane podrške za Flash u veb čitaču da bi prikaz bio moguć. Iz naslova zbirke/kolekcije korisnici mogu da zaključe da je svih 106 razglednica iz baštine Čačka, dok tu ima, kao što je na početku teksta napomenuto, i drugih gradova i mesta, kojima je Gradska biblioteka Čačak matična, pa stoga predstavljaju deo fonda Zavičajnog odeljenja. Ali to možemo za sada okarakterisati kao sitnice, drago nam je da smo deo velike digitalne biblioteke Srbije, tj. jedine digitalne biblioteke u Srbiji koja se s pravom može okarakterisati nacionalnom po broju i raznovrsnosti digitalizovanih dokumenata. Mon, 16 Nov 2009 14:09:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/digitalna-biblioteka/cacanske-kolekcije-u-digitalnoj-nbs/http://digital.cacak-dis.rs/digitalna-biblioteka/cacanske-kolekcije-u-digitalnoj-nbs/ Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ sa velikim zadovoljstvom obaveštava da je započeta saradnja sa Centrom za digitalne humanističke nauke. Centar za digitalne humanističke nauke se bavi razvojem teorijskih osnova i praktične upotrebe digitalnih tehnologija u istraživanju, nastavi i promociji filoloških, leksikografskih, književnih i drugih humanističkih nauka. Na čelu Centra je Toma Tasovac, koji za sada, sa okupljenim timom kolega, iz entuzijazma radi na nekoliko projekata. Više o tome pogledajte na stranici o projektima http://humanistika.org/?cat=3. Pomenuta saradnja naših centara ostvarena je kroz ustupanje dela digitalizovane građe iz Digitalne biblioteke, odnosno tekstova nastalih procesom optičkog prepoznavanja karaktera skeniranih dokumenata, za potrebe dodavanja u korpus tekstova koji se u CDHN-u koriste za izradu bilingvalizovanog srpsko-engleskog onlajn rečnika. Kolega Tasovac se obratio našoj ustanovi za uspostavljanje saradnje, čemu su Centar za digitalizaciju i Gradska biblioteka Čačak izašli u susret bez mnogo razmišljanja. Velika kolekcija tekstualnih dokumenata, nastalih tokom redovnog procesa digitalizacije, predata je besplatno i bezuslovno CDHN-u. Gradska biblioteka u Čačku na ovaj način pruža malu podrušku ovoj inicijativi i poziva srodne ustanove, kao i nadležne institucije, da u skladu sa mogućnostima učine isto. Fri, 30 Oct 2009 12:17:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/zapoceta-saradnja-sa-cdhn/http://digital.cacak-dis.rs/uopteno/zapoceta-saradnja-sa-cdhn/ Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" sa velikim zadovoljstvom saopštava da je naša baza podataka digitalizovanih dokumenata (koja se zove Dnevnik digitalizacije) danas, 23. oktobra 2009, ubeležila 50.000 skeniranih dokumenata. Kada kažemo skeniranih dokumenata mislimo na broj stranica građe koje su prošle kroz naše skenere. Svih 50.000 (i nešto) digitalnih dokumenata opisani su preko metapodataka u bazi, koja je pretraživa po više osnova. Digitalizovane dokumente čuvamo nezavisno od baze u više kopija i na više medijuma, kako bi smo obezbedili njihovo dugoročno čuvanje. Ovaj broj od 50.000 nije i ukupan broj jedinica kojima raspolažemo u digitalnoj formi, jer tu treba dodati elektronski rođene dokumente, jedinice digitalizovane u drugim ustanovama s kojima smo sarađivali (NBS na primer) i one do kojih smo došli u posed a nisu još obrađene, tako da krajnji broj treba uvećati za još nekoliko hiljada. Ali i ovako imamo razloga za malo slavlje i obeležavanje svojevrsnog jubileja. Konkretna stranica, koju možete videti iznad, predstavlja 71. stranicu romana "Oni i mi" zavičajnog autora Siniše Paunovića (1903-1995), koji je objavljen u Beogradu 1930. godine. Biblioteka u Čačku dobila je na poklon legat Siniše Paunovića od porodice i pravo da slobodno raspolaže sa zaostavštinom sadržanom u legatu. Originalni digitalni dokument nastao je radom Epson 15000 GT skenera, u rezoluciji 300dpi i u 24 bita kolor paleti. Ime dokumenta u bazi je knj1543-0063.tif. U narednom periodu čitava knjiga biće postavljena u Digitalnu biblioteku, čime će postati slobodno dostupna svim korisnicima. Inače bi smo želeli da dodamo da je u Centru u toku rad na prilagođavanju Dnevnika digitalizacije za korišćenje u drugim ustanovama zainteresovanim da počnu digitalizaciju, kao i pisanje detaljnog uputstva za njegovo korišćenje. Na taj način Centar za digitalizaciju i Gradska biblioteka Čačak žele da pruže mali doprinos u stvaranju digitalne biblioteke Srbije u budućnosti. Više informacija o tome sledi uskoro.Fri, 23 Oct 2009 13:40:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/digitalna-biblioteka/50000-digitalizovanih-stranica-u-naoj-bazi/http://digital.cacak-dis.rs/digitalna-biblioteka/50000-digitalizovanih-stranica-u-naoj-bazi/ Ovaj tekst trebalo bi da bude uvod u seriju tekstova o projektima digitalizacije u Srbiji. Kada kažemo "u Srbiji" mislimo na one projekte koji vode ustanove iz Srbije, kao i na projekte koji se primarno tiču naučne i kulturne baštine Srbije. Želja nam je da podržimo razne inicijative i entuzijazam kod određenog broja kolega u Srbiji i svetu, koji su prepoznali digitalizaciju kao potrebu istraživačkog rada u modernoj nauci, sredstvo za očuvanje određenih segmenata nacionalne kulture i alat za prodor iste te kulture na globalnu scenu. Nećemo govoriti o najpoznatijem i najznačajnijem projektu ili programu, Digitalnoj NBS, jer smatramo da je to već dobro poznat i dokazan projekat, kome još jedna mala reklama nije potrebna. Uostalom, najbolji dokaz vrednosti Digitalne biblioteke NBS je Google Page Rank 10, koji je sajt NBS dobio ovih dana, kao jedan od par desetina na čitavom internetu. Sigurno je da je količina i kvalitet objavljene digitalizovane građe značajno doprinelo tom uspehu jednog sajta na srpskom jeziku. Nećemo govoriti i o našem projektu Digitalne biblioteke, jer je poseban deo ovog bloga posvećen tome, a i dovoljno se već reklamiramo :). Entuzijazam je verovatno pokretačka snaga većine manjih projekata, koji će biti u našem centru pažnje. To je dokazano i na iskustvu Biblioteke u Čačku, kada se početkom 2006. godine bojažljivo razmišljalo o digitalizaciji, ali to vidimo i kod drugih projekata, kao što je u primeru kolege Tome Tasovca, o čijem će radu ovde biti reči (njegov intervju u novinama "Blic" pogledajte na adresi http://www.blic.rs/intervju.php?id=497). Kako entuzijazam nije dovoljan da nečija dobra inicijativa opstane na dugi rok, ne krijemo da želimo da pišemo o dobrim primerima primene digitalizacije u Srbiji, kako bi se podigla svest o tome i kako bi određeni projekti dobili institucionalnu podršku u državi. Samo tako vidimo budućnost ovih projekata, odnosno široku primenu rezultata digitalizacije u nauci i kulturi. Smatramo da će predloženi projekti pobuditi šire interesovanje i pružiti podsticaj i drugima za rad, jer se oseća da mnoge institucije žele da započnu rad u ovoj oblasti, ali nedovoljno poznavanje problematike ili nedostatak stručnih kadrova su najčešći problemi koji se na početku moraju savladati. Primeri kako su to drugi uradili ili započeli (bilo da su privatni projekti, bibliotečki ili akademskih ustanova) mogu da motivišu druge, ali i da pruže malu satisfakciju autorima projekata, jer bez njihovog znanja i želje za radom ne bi smo danas imali o čemu da diskutujemo. Nadamo se da će predloženi tekstovi o domaćim primerima pobuditi nečije interesovanje, dok bi smo iskoristili priliku da pozovemo sve da svojim komentarima ukažu na moguće projekte koji bi bili interesantni da o njima ovde govorimo. Napominjemo da možemo samo govoriti o projektima koji su online i dostupni svima preko interneta.Thu, 22 Oct 2009 10:31:00 +0000http://digital.cacak-dis.rs/digitalizacija/projekti-digitalizacije-u-srbiji-1/http://digital.cacak-dis.rs/digitalizacija/projekti-digitalizacije-u-srbiji-1/