Digitalizacija nacionalne baštine

Redizajnirani sajt Ministarstva kulture Republike Srbije (prema ličnom mišljenju sajt je komplikovan za navigaciju i pronalaženje informacija) osvežen je novim sadržajem što se tiče digitalizacije. Naime, na stranici Digitalizacija kulturne baštine kaže se da je "Ministarstvo kulture prepoznalo neophodnost sistemskog i dobro koordinisanog pristupa procesu digitalizacije kulturnog nasleđa, kao bitnom činiocu kulturnog razvitka zemlje. […] Prateći proces digitalizacije kulturne baštine, pre svega u Evropi, a potom i u svetu, a u skladu s inicijativama zemalja EU, Ministarstvo kulture Republike Srbije je prepoznalo digitalizaciju kulturnog nasleđa kao značajan element izgradnje i razvoja informacionog društva i društva znanja, koji je, kao takav, bitan činilac kulturnog razvitka zemlje i, u skladu sa tim, odredilo digitalizaciju kulturne baštine kao strateški prioritet svog delovanja."

Pozitivno je to što je digitalizacija na ovaj način praktično institucionalizovana kao deo strategije rada Ministarstva kulture. Prateći ranije razvoj sajta Ministarstva odmah sam uočio link ka stranici "Digitalizacija", koji je dugo vremena pokazivao stranicu bez sadržaja. Do promena je došlo novom percepcijom prioriteta iz oblasti kulturnog delovanja, upoznavanjem sa delovanjem institucija u Evropskoj uniji, kao i shvatanjem da zaštita i promovisanje nacionalne kulturne baštine ne sme biti prepušteno pojedinačnim projektima. Odličan tekst na sličnu temu nalazi se na stranicama "Politike", iz pera Sretena Ugričića, upravnika Narodne biblioteke Srbije. Pod naslovom "Virtuelno je stvarnije" Ugričić ukazuje na ideju "kulturne baštine kao savremene kulturne produkcije", što je poziv da se kulturna baština prestane posmatrati kao Bogom dana vrednost jedne kulture i društvene zajednice, već da se na njoj aktivno radi, da se izvuče iz "naslaga prošlosti" i prikaže ostatku sveta. Digitalizacija ovde dolazi do izražaja, kroz globalnu prisutnost i značaj interneta i informacionih tehnologija, pa "funkcionalna primena" informaciono-komunikacionih tehnologija obezbeđuje i kreativan proces i distribuciju kulturnog nasleđa na način koji odgovara proklamovanoj strategiji Ministarstva kulture.

Negativno je to što u Radnoj grupi za digitalizaciju kulturnog nasleđa, koja treba da sastavi tekst Nacrta Nacionalne strategije za digitalizaciju kulturnog nasleđa i pratećeg Akcionog plana, nema predstavnika Narodne biblioteke Srbije (pored toga što čitavu Srbiju izvan Beograda i Vojvodine predstavlja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i još jedan kolega iz Niša). Upućeni dobro znaju koja je javna ustanova u Srbiji otišla najdalje što se tiče digitalizacije i NBS u tome nema premca. S obzirom da su u navedenoj Radnoj grupi zastupljeni predstavnici svih ustanova kulture od nacionalnog značaja (verujem na nivou direktora), osim NBS i Narodnog pozorišta (čak je i Beogradska filharmonija na spisku!), a to telo treba da izradi jedan od ključnih dokumenata za definisanje smernica i prioriteta digitalizacije u Srbiji, postavlja se pitanje kriterijuma za izbor članova Radne grupe. Uzimajući u obzir da sastav Radne grupe čine i predstavnici dve biblioteke (Biblioteke Matice srpske i Biblioteke "Milutin Bojić" iz Beograda), biblioteke su naizgled dobro zastupljene. Međutim, ne možemo biti zadovoljni činjenicom da interese biblioteka treba da zastupaju dve ustanove bez vidljivih rezultata iz oblasti digitalizacije.

S obzirom da je ovogodišnja IV SEEDI konferencija dobila svoje mesto i na sajtu Ministarstva kulture, doduše u delu o Vestima iz Ministarstva (?), verujemo da će se ubuduće i najavljivati slični događaji, što je pravi smisao medijske podrške koju Ministarstvo treba da pruži programima i projektima iza kojih načelno stoji (u organizacionom, finansijskom ili bilo kom drugom smislu). Osim ako "Najave događaja" nisu predviđene samo za informacije o tome kome ministar dolazi u posetu.

08.08.2008. 10:17

Ne možete poslati komentar na ovaj članak!

Napišite komentar

:

:

:


7 + 6 =