Elektronski audio-vizuelni dokument
Gradska biblioteka u Čačku „objavila“ je svoj prvi audio-vizuelni dokument, koji postoji isključivo u digitalnom (elektronskom) obliku. Namerno sam reč „objavila“ stavio pod navodnike, s obzirom da prema uputstvu za inventarisanje bibliotečke građe iz 1998. godine, koje i dalje aktivno koristimo za rad u BIBLIO/ISIS programu, dokument/publikacija bez fizičkog nosača informacije ne inventariše se, jer on i nije objavljen. Ovakvo uputstvo, koje je definitivno zastarelo, svoju očiglednu prevaziđenost iskazuje na primeru digitalnih fotografija, između ostalog. Iako nisam stručnjak za katalogizaciju, želim da posvetim nekoliko rečenica ovom problemu, pre nego što kažem nešto o samom digitalnom dokumentu iz naslova. Smatram da je problem raskoraka između teorije i prakse veliki problem naše struke, koji se dvojako iskazuje: teorija skoro uvek ide daleko ispred prakse i teorija često ni približno nije utemeljena u praksi. Pokušaću da to podrobnije objasnim.
Naša biblioteka se, objavljivanjem prvog digitalnog dokumenta koji nema parnjaka ili preteču u fizičkom objektu, susrela sa problem određenja vrste građe za taj dokument, kao i načina njegove kataloške obrade (koji standard i kako ga primeniti u prastarom bibliotečkom programu). (Napomena: naš dokument nije inventarisan niti katalogizovan, već se prethodni problem odnosi na budući tretman takvih nosilaca informacija, kojih će biti sve više.) Ovde se želim osvrnuti na rad Srđana Slavnića „Klasifikacija elektronskih izvora“, Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2005, str. 89-100. Katalogizacija elektronskih izvora (biblografska obrada) definisana je ISBD(ER) standardom, ali „nemogućnost da se postave čvrsti standardi za sadržinsku obradu“ uslovljavaju i činjenicu da predmetna i stručna klasifikacija nisu deo tog standarda! Autor naglašava da je jedan od najvećih problema u klasifikaciji elektronskih izvora u „mešanju sadržaja“. Drugi veliki problem je u „različitoj tipologiji bibliotečke građe u jedinstvenoj bazi“, koja se suočava sa različitim tumačenjima termina i izraza (str. 90) To znači da jedna publikacija, kao što je kompakt disk, može biti obrađena na više načina (korišćenjem različitih standarda – ISBD(M), ISBD(ER)), iako je u pitanju jedinstvena publikacija. Situacija se dodatno komplikuje uvođenjem kategorije digitalnih dokumenata, tj. pravilno bi bilo reći u ovom slučaju „audio-vizuelnog elektronskog izvora sa daljinskim pristupom“ (ako dokument postoji samo u okviru neke internet adrese, recimo). Stvaranjem uzajamnih kataloga (spajanjem nekadašnjih odvojenih lisnih kataloga) neki termini postaju višeznačni, što se kosi sa osnovnim principima katalogizacije i klasifikacije (str. 90).
Za određenje vrste građe elektronskog izvora dominantan je oblik sadržaja, tj. glavni nosilac informacije. U slučaju audio-vizuelnog elektronskog izvora tu je primarno da ne dolazi do mešanja osnovnog sadržaja sa dodatnim, kao što su tekst ili animacije, kada se izvor svrstava u multimediju (Slavnić, 91, 93). Naizgled, diskutabilna je razlika između multimedije i audio-vizuelnog elektronskog izvora koji postoji u formi kratkog filma, gde se kombinuju zvuk, slika i animacija. Razlika se ogleda u interaktivnosti ili nelinearnosti, važnim odlikama multimedije (str. 93). Film, koji počinje i završava se bez mogućnosti korisnika da bira kroz hiperveze određene segmente ili redosled prikaza sadržaja, očigledno ne spada u multimediju. Audio-vizuelni elektronski izvori objedinjeni su pod pomoćnim specijalnim brojem 0.034.2:084.122, a standard razlikuje pojedine formate dokumenata, pa se za filmove urađene u FLASH tehnologiji koristi skraćenica FLA. Kada se u pitanju formalne pododrednice, autor članka naglašava da audio-vizuelni elektronski izvori do tada (2005. godine) nisu obrađivani i da se umesto davanja formalne pododrednice „obrati veća pažnja na fizički medijum u bibliografskoj obradi“ (str. 98), sa čime se nekako vraćamo na početak ovog teksta i stara pitanja. Nadamo se da će u narednom periodu biti još aktuelnih tekstova na ovu i slične teme i da će konačno biti i primera iz prakse, koji će olakšati rad bibliotekara.
I na kraju, nešto o filmu „Prostranstvo je naša tamnica“. Autori filma su kolega Mirko Drmanac i Dušan Baralić (na civilnom služenju vojnog roka u Biblioteci), dok je autor zvuka Goran Stefanović. On je prikazan u okviru istoimene predstave na „Disoviziji“ 45. Disovog proleća, koja je nastala na temama Disove poezije (režija Milutin Gigi Jevđenijević). Trajanje filma je 1:53 minuta, veličina fajla u .flv formatu je 3,7 megabajta i moguće ga je direktno pregledati na sajtu u integrisanom plejeru.
05.06.2008. 09:28
Ne možete poslati komentar na ovaj članak!
Kategorije
Novi prilozi:
Novi komentari:
O blogu
Blog Digitalizacija i digitalne biblioteke nastoji da popularizuje digitalizaciju medju javnim bibliotekama i drugim ustanovama kulture, kao i da raspravlja o svim aspektima digitalnog očuvanja (Digital Preservation). Biblioteka koja nosi Disovo ime stoji iza bloga, a sve dodatne informacije o tome nalaze se na stranici Impresum.
Napišite komentar