Google e-knjige - jedno mišljenje
Na blogu Američkog udruženja istoričara (American Historical Association, AHA) nalazi se interesantan tekst Roberta Taunzenda (Robert B. Townsend) o projektu digitalizacije knjiga kompanije Google. I dok će, na prvi pogled, veliki broj starije literature postati dostupniji istraživačima i akademskoj javnosti, autor ukazuje na mnoge mane do sada digitalizovanih knjiga.
Ono što prvo upada u oči je slab kvalitet skeniranja i kontrole urađenog posla, sa mnoštvom stranica koje su preskočene ili duplirane u pojedinim knjigama. Ovo je posebno čudno zbog prisustva velikog broja biblioteka-saradnika na projektu i proklamovanih standarda kvaliteta. Značajniji problem ili mana je veoma loš sistem dodeljivanja meta-podataka (pogotovo za serijske publikacije), bez kojih korisnost ovako velike kolekcije značajno opada. S obzirom na to da mnoštvo korisnika servisa neće biti u prilici da ikada vidi štampani original publikacije, postavlja se pitanje na koji će način korisnici biti u prilici da utvrde postojanje greške, jer su, najverovatnije, godine potrebne da se postojanje grešaka utvrdi i ispravi. Pored toga, greške u meta-podacima otežavaju i pronalaženje originala, izgubljenog u mnoštvu informacija.
Zainteresovani pojedinci ove materije postavljaju pitanje čemu žurba da se u kratkom vremenskom roku digitalizuje veliki broj knjiga, bez neophodnih instrumenata i standarda koji će obezbediti kontrolu kvaliteta digitalizacije. Znanje i informacije neće pobeći, jer su biblioteke i dalje prisutne kao osnovni izvori informacija. Proces povratka unazad zarad ispravljanja grešaka, učinjenih ko zna kad i ko zna gde, nikada nije bio lak ni brz, pa verovatno ni u ovom slučaju. S obzirom da, navodno, Google u svoje baze podataka dodaje 3.000 knjiga dnevno, da li dolazimo u paradoksalnu situaciju da količina ponuđenih informacija prevazilazi mogućnosti njihovog ljudskog poimanja, pa time i korišćenja. Dodavanje svake knjige ili "komadića informacije" na gomilu nema mnogo smisla, ako tehnologija ne omogućava da se taj "komadić" locira i izvadi iz gomile. Dodavanjem desetina hiljada knjiga u digitalnom obliku svakog meseca greške se umnožavaju još više i brže, jer zavisnost pretraživanja informacija od tačnosti meta-podataka i njihova međusobna povezanost u opisivanju delova kolekcija, uslovljava i eksponencijalni rast netačnih rezultata pretraživanja i, konačno, efekat kule od karata. Teško je poverovati da kompanija kao što je Google ne posmatra digitalizaciju knjiga kao i svako drugo ulaganje novca i potencijala zarad profita, pa će i rešavanje nagomilanih problema morati da sačeka da Google zauzme dominantan položaj na tržištu (što je, prema ličnom mišljenju Taunzenda, osnovni razlog žurbe sa digitalizacijom knjiga). Ako ikada i bude uzeto u obzir, čime će biti opravdano ono "BETA" na logou projekta (pogledati gornju sliku).
16.06.2008. 08:29
Ne možete poslati komentar na ovaj članak!
Kategorije
Novi prilozi:
Novi komentari:
O blogu
Blog Digitalizacija i digitalne biblioteke nastoji da popularizuje digitalizaciju medju javnim bibliotekama i drugim ustanovama kulture, kao i da raspravlja o svim aspektima digitalnog očuvanja (Digital Preservation). Biblioteka koja nosi Disovo ime stoji iza bloga, a sve dodatne informacije o tome nalaze se na stranici Impresum.
Napišite komentar